Производња од које се тек очекује успех: Уколико желите значајан профит, овај бизнис је ЈАКО УНОСАН

Србија тренутно располаже са свега 8.290 хектара рибњака за производњу беле рибе, пре свих шарана, иако је потенцијал за производњу рибе у нашој земљи скоро 25 пута већи и износи 200.000 хектара.

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненад Будимовић каже да је у Србији прошле године произведено 6.878 тона конзумне рибе.

Расте улов

- Улов привредних рибара био је 581 тону, док су рекреативни риболовци изловили 1.488 тона рибе. Укупна производња и улов у 2016. години достигли су 8.947 тона, од чега су две трећине производња рибе у рибњацима, а трећина улов професионалних и рекреативних рибара - наводи Будимировић.

Да би се уредило тржиште рибе, неопходно је и боље организовати произвођаче и унапредити маркетинг у овом сектору, сматра Будимировић.

Србија је прошле године остварила дефицит у продаји рибе јер је увезла 34.918 тона, као и прерађевина од рибе за 89,2 милиона долара, а извезене су 2.853 тоне у вредности 15,4 милиона долара. Међутим, бележи се позитиван тренд у протеклих пет година. Подаци ПКС кажу да је извоз рибе и прерађевина од рибе у протеклој години био три пута већи у односу на 2011, док је увоз за исти период смањен за 12 одсто.

- Извоз рибе и прерађевина од рибе за седам месеци ове године је повећан за 12 процената у односу на исти период годину раније и достигао је 8,85 милиона долара - наводи Будимировић.

Добра перспектива

Да постоји добра перспектива у сектору рибарства, Будимировић илуструје тиме да су у протеклом периоду изграђени значајни прерађивачки капацитети за прераду рибе по најсавременијим светским стандардима.

- Повећана је и прерада лососа, који се највише увози из Норвешке. Рибљи филети чине 55 одсто укупног извоза и у односу на претходну годину и то је повећање од чак 88 одсто - каже он.

Да би се упослили сви капацитети у овом сектору пољопривреде, неопходно је донети и закона о структурној подршци и уређењу тржишта у рибарству, чије је доношење најављено за крај 2018.

Србија би ускоро требало да отвори и поглавље 13 у преговорима са ЕУ, а које се односи на рибарство. Ово поглавље се тиче пре свега контроле нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова, као и на доношење сертификата о улову. Тиме би требало да се створе услови за пласман производа српског рибарства на тржиште ЕУ, уз очување националних водних ресурса.