PROIZVODNJA VINA U DRASTIČNOM PADU: Nećete verovati u kojoj zemlji je zabeležen najveći pad - Šta to znači za Srbiju?
Vinska industrija se suočava sa ozbijnim izazovima.
Globalna proizvodnja vina opala je toliko da je dostigla višedecenijski minimum, samo prošle godine proizvodnja vina u EU smanjena je za deset odsto.
Očekuje se da će ove godine svetska proizvodnja vina pasti na najniži nivo u poslednjih šest decenija zbog loših berbi čak i kod nekih velikih evropskih proizvođača, saopštila je Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino. Trend pada proizvodnje prati i Srbiju.
U vinariji Stemina u Trsteniku koja se proizvodnjom i prodajom vina bavi od 2005. godine, kažu da zbog izvoza njihova vinarija nije osetila pad, ali da je proizvodnja vina u Srbiji generalno smanjena.
- Mi smo naše vino izvezli u Crnu Goru, Austriju i Norvešku pa nismo osetili pad proizvodnje, ali što se srpskog tržišta vina tiče, ono je u padu isto kao i u Evropi – kazala je za Bizportal Mina Avramović, jedna od vlasnica vinarije Stemina.
Iako stručnjaci za pad krive klimatske promene, i ekstremne uslove koji ne prijaju grožđu, jedan od uzroka pada prodaje, prema Mini Avramović, je porast cena sirovina, poput flaša ili ambalaže.
- Artikli su skupi. Srpske vinarije uvoze sve, flašu, čep, kutiju. Proizvodnja flaša u Srbiji ne postoji. Uvozimo sve osim vina koje naše. Cenu za repromaterijal kao što su flaša ili čep, diktira svetsko tržište i to utiče na cenu - kazala je ona.
Međutim, kako je objasnila, često se postavlja pitanje zašto su srpska vina skuplja od vina koja su uvezena. Naša sagovornica kao razlog navodi subvencije koje EU daje izvoznicima vina za izvoz van Evropske unije.
- Ta vina su jeftinija od naših jer oni imaju veliku podršku same unije. Zemlje unije daju subvencije izvoznicima za izvoz. Takođe njihove vinarije i vinari imaju subvencije na kupovinu i flaša, čepova i etiketa. Oni za razliku od Srbije imaju proizvodnju stakla u gotovo svim zemljama koje se bave proizvodonjom i prodajom vina - objasnila je Mina Avramović.
- Na pad prodaje uticala je inflacija i rast cena uopšte pa se pad prodaje može videti i u restoranima koji su najveći kupci vina - navela je ona.
Iako klimatske promene i visoke temperature predstvaljaju izazov s kojim se industrija vina suočava. Ovogodišnja berba završena je čak tri nedelje ranije, što se gotovo nikada nije desilo na prostorima Srbije i rod je nešto slabiji pa će i on uticati na cenu vina.
- Berba je poranila, završena je dve ili tri nedelje ranije. To se nikada nije desilo, ovako rana berba je nezapamćena. Šardone, Burgundac su već obrani. Srbija će imati manju količinu vina. Ni prošla godina za vinare nije bila dobra. Bila je to jedna od najtežih godina. Zbog grada i kiše proizvodnja vina smanjena je za oko 50 odsto. Za sada se još ne žalimo previše, nešto manja količina uticaće na cenu da bude viša, tako da su vinari generalno na pozitivnoj nuli. A dok je tako, to je dobro - kazala je Mina Avramović.
Proizvodnja vina i Evropskoj uniji koja je najveći proizvođač vina, opala je za 10 odsto u 2023. godini. Najveći pad proizvodnje, od 23 odsto, zabeležen je u Italiji. Nemačka je zabeležila pad od 3,8 odsto, Mađarska 2,1 odsto, a Austrija 6,5 odsto.
Prodaja vina u vinotekama
U beogradskoj vinoteci Kjanti, kažu da je prodaja generalno slabija, nego u ranijim periodima. Kod njih kupci su uglavnom stranci. Najviše je Rusa, koji traže autohtone srpske sorte Tamjaniku i Muskat, ali se kupuju i druga vina.
Iako je prodaja u avgustu u njihovoj vinoteci najslabija, kupci se najčešće odlučuju za laka ili penušava vina domaćih i stranih proizvođača.
Izvor: Srbija Danas/BizPortal
