ПРОИЗВОДЊА ВИНА У ДРАСТИЧНОМ ПАДУ: Нећете веровати у којој земљи је забележен највећи пад - Шта то значи за Србију?

Глобална производња вина опала је толико да је достигла вишедеценијски минимум, само прошле године производња вина у ЕУ смањена је за десет одсто.

Очекује се да ће ове године светска производња вина пасти на најнижи ниво у последњих шест деценија због лоших берби чак и код неких великих европских произвођача, саопштила је Међународна организација за винову лозу и вино. Тренд пада производње прати и Србију.

У винарији Стемина у Трстенику која се производњом и продајом вина бави од 2005. године, кажу да због извоза њихова винарија није осетила пад, али да је производња вина у Србији генерално смањена.

- Ми смо наше вино извезли у Црну Гору, Аустрију и Норвешку па нисмо осетили пад производње, али што се српског тржишта вина тиче, оно је у паду исто као и у Европи – казала је за Бизпортал Мина Аврамовић, једна од власница винарије Стемина.

Иако стручњаци за пад криве климатске промене, и екстремне услове који не пријају грожђу, један од узрока пада продаје, према Мини Аврамовић, је пораст цена сировина, попут флаша или амбалаже.

- Артикли су скупи. Српске винарије увозе све, флашу, чеп, кутију. Производња флаша у Србији не постоји. Увозимо све осим вина које наше. Цену за репроматеријал као што су флаша или чеп, диктира светско тржиште и то утиче на цену - казала је она.

Међутим, како је објаснила, често се поставља питање зашто су српска вина скупља од вина која су увезена. Наша саговорница  као разлог наводи субвенције које ЕУ даје извозницима вина за извоз ван Европске уније.

- Та вина су јефтинија од наших јер они имају велику подршку саме уније. Земље уније дају субвенције извозницима за извоз. Такође њихове винарије и винари имају субвенције на куповину и флаша, чепова и етикета. Они за разлику од Србије имају производњу стакла у готово свим земљама које се баве производоњом и продајом вина - објаснила је Мина Аврамовић.

- На пад продаје утицала је инфлација и раст цена уопште па се пад продаје може видети и у ресторанима који су највећи купци вина - навела је она.

Иако климатске промене и високе температуре предстваљају изазов с којим се индустрија вина суочава. Овогодишња берба завршена је чак три недеље раније, што се готово никада није десило на просторима Србије и род је нешто слабији па ће и он утицати на цену вина.

- Берба је поранила, завршена је две или три недеље раније. То се никада није десило, овако рана берба је незапамћена. Шардоне, Бургундац су већ обрани. Србија ће имати мању количину вина. Ни прошла година за винаре није била добра. Била је то једна од најтежих година. Због града и кише производња вина смањена је за око 50 одсто. За сада се још не жалимо превише, нешто мања количина утицаће на цену да буде виша, тако да су винари генерално на позитивној нули. А док је тако, то је добро - казала је Мина Аврамовић.

Производња вина и Европској унији која је највећи произвођач вина, опала је за 10 одсто у 2023. години. Највећи пад производње, од 23 одсто, забележен је у Италији. Немачка је забележила пад од 3,8 одсто, Мађарска 2,1 одсто, а Аустрија 6,5 одсто.

Продаја вина у винотекама

У београдској винотеци Кјанти, кажу да је продаја генерално слабија, него у ранијим периодима. Код њих купци су углавном странци. Највише је Руса, који траже аутохтоне српске сорте Тамјанику и Мускат, али се купују  и друга вина. 

Иако је продаја у августу у њиховој винотеци најслабија, купци се најчешће одлучују за лака или пенушава вина домаћих и страних произвођача.

Извор: Србија Данас/БизПортал