PRVI ČOVEK MMF-A U BEOGRADU: Oporavak do 2021. godine, predviđa se rast BDP-a od pet odsto
Srpske vlasti izrazile su interesovanje za novi aranžman sa MMF-om, rekao je šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa.
On je dodao da će, pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama, za novi aranžman biti potreban ambiciozan program strukturnih refomi.
Istakao je da su srpske vlasti rekle da im nije potrebno finansiranje MMF-a, tako da bi taj novi program mogao biti naslednik aktuelnog Instrumenta za koordinaciju politike (PCI).
- Novi aranžman mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema, i da istovremeno, signalizira posvećenost reformama - rekao je Sosa.
NOVI BIZNIS CVETA U SRBIJI: Velika pomama za "digitalnim zlatom", oglasi preplavljeni ponudama
"EVROPA IMA TETKU, RUSIJA SE BORI SAMA" Putin opleo po zapadu
Privredna komora Srbije: Startovala druga faza programa za početnike u biznisu
Govoreći o srpskoj ekonomiji, Sosa je naveo da je u Srbiji u 2020. predviđen pad BDP-a od 1,5 odsto, što je, dodaje, manje nego u većini evropskih zemalja.
- Prema osnovnom scenariju, predviđamo relativno snažan oporavak u 2021. godini. Međutim, ukoliko se pandemija produži i njen uticaj bude jači od očekivanog, možda će biti potrebne mere podrške - naveo je Sosa.
Istakao je da su srpske vlasti, da bi ublažile ekonomski i socijalni uticaj pandemije, primenile brz i osmišljen odgovor.
- Ovaj snažni odgovor odigrao je važnu ulogu u podršci ekonomiji tokom krize - rekao je Sosa.
Dodao je da je taj odgovor bio moguć zahvaljujući fiskalnoj disciplini koju je Srbija u poslednjih nekoliko imala. Sosa ističe da je zbog toga imala i dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera.
Kaže i da je ekonomska aktivnost povećana delimično upravo zbog tog velikog fiskalnog paketa koji je podržan monetarnim i finansijskim merama primenjenim kao odgovor na krizu.
- Naše najnovije projekcije za Srbiju predvidjaju realno smanjenje BDP-a od 1,5 odsto u 2020. i ponovni skok u 2021. uz predvidjeni rast od pet odsto - naveo je Sosa.
Ukupni fiskalni deficit u 2020. u našoj zemlji će dostići, dodaje on, skoro devet odsto BDP-a, u poređenju sa 0,5 odsto BDP u početnom budžetu. Navodi da je to posledica troškova fiskalnih mera primenjenih kao odgovor na krizu i pada prihoda usled niže ekonomske aktivnosti.
Očekuje se da će javni dug, ističe Sosa, koji je neprekidno opadao pre pandemije, povećati 2020. na skoro 60 odsto BDP.
- Misija MMF se sa vlastima dogovorila oko ključnih parametara budžeta za 2021. godinu, taj budžet mora da uspostavi ravnotežu između ekonomskog oporavka i fiskalne odgovornosti - kaže Sosa.
S obizrom na, ističe, očekivani ekonomski oporavak, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug nastavi da pada nakon privremenog povećanja u 2020.
Sa srpskim vlastima su se, kaže, saglasili o potrebi jačanja javnih investicija, uključujući, dodaje Sosa, zelene investicije koje bi trebalo da podstaknu rast.
- Takođe, rekli smo da bi povećanja plata u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno 2021. godine. To će osigurati da se masa zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP smanji na održiviji nivo nakon porasta u poslednje tri godine - naglašava Sosa.
Penzije bi, dodaje, trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije zasnovanom na tzv. "švajcarskoj formuli", a da se izbegavaju dodatna ad hok povećanja ili isplate.
- Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike, koje potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet - naveo je Sosa.
MMF očekuje, dodaje, da će se javne investicije povećati na više od 5,5 odsto BDP u 2021. godini.
- Ovo povećanje u velikoj meri u infrastrkutrnim projektima pomoći će u otvaranju radnih mesta, podržaće oporavak i postaći potencijalni rast Srbije - zaključio je Sosa.
