RASTU CENE, ALI I PROMET: U Srbiji najviše poskupeli meso, voće i duvan, vrednost samo jedne namirnice pala
Cene se menjaju, stopa inflacije raste, ali raste i promet robe u maloprodaji - ovako bi se najkraće mogla opisati situacija u kojoj se nalaze kupci u Srbiji.
Naime, uprkos epidemiološkoj situaciji i preduzetim merama, navike potrošača tokom prve polovine godine slične su onima iz istog perioda prošle godine, ali ono što pravi razliku jesu skokovi i padovi u cenama pojedinih proizvoda. Evo šta pokazuje zvanična statistika.
PROSTOR I ZA ZARADU I ZA SUBVENCIJE: Pod organskom proizvodnjom samo je jedan odsto zemljišta, a država ne ŽALI PARA
BANKE UVELE VELIKE PROMENE: Skraćuju radno vreme, zatvaraju filijale, a ima i još novina
BRITANCI ZATVARAJU GRANICE: Nakon odluke Vlade turisti otkazuju letove u zemlju čije more Srbi obožavaju
Šta najviše kupujemo?
Prema aktuelnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o prometu robe u trgovini na malo, a koji su obuhvatili prvu polovinu ove godine rezultati su sledeći:
Posmatrano u odnosu na prosek 2019. godine, zabeležen je značajan pad prometa u aprilu, praćen boljim rezultatima u naredna dva meseca. Ipak, dugoročni trend je u toku prve polovine ove godine blago rastući i bio je čak iznad prošlogodišnjeg proseka. Beleži se porast za 4,9 odsto u tekućim, odnosno 5,6 odsto u stalnim cenama.
Drugi kvartal 2020. godine, kao i oni pre njega, pokazuje da su najzastupljeniji bili prehrambeni proizvodi i alkoholna pića (38 odsto), zatim slede gorivo (14,1 odsto), te ostali neprehrambeni proizvodi. Nakon toga nižu se: proizvodi za domaćinstvo, farmaceutski, kozmetički i toaletni proizvodi, duvan, informaciono-komunikacijska oprema, dok su proizvodi za kulturu i rekreaciju na samom kraju liste.
12 kilograma odeće godišnje
Podsetimo, kako se nedavno pisalo, u Srbiji se za godinu dana proda čak 80.000 tona odeće, odnosno svaki građanin u proseku kupi oko 12 kilograma garderobe. Najviše se troši na čarape i veš.
Trend cena
Ako posmatramo kretanje cena iz meseca u mesec i poredimo ih sa istim periodima prethodne godine, podaci RZS pokazuju da je godišnja stopa inflacije bila najviše početkom godine - za januar je ona iznosila 2 odsto.
Padala je do aprila kada je iznosila 0,6 odsto, da bi počela ponovo da raste i u junu dostigla vrednost od 1,6. Najveći doprinos dao je rast cena hrane, bezalkoholnih pića i duvana, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva.
U ukupnoj ceni hrane, cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element, a u strukturi pada cena najveće učešće imala je cena krompira, crnog luka i kupusa.
Sa druge strane, rast cene voća ostao je najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže. Uz to, poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, za koje su cene pale. Tome treba dodati i poskupljenje duvana koje je iznosilo 7,3 odsto.
Šta donosi treći kvartal?
Kada je u pitanju promet robe u trgovini na malo, prognoza RZS je da će prva tri kvartala ove godine zbirno doneti povećanje od 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, s njim rašće i stopa inflacije - treći kvartal bi očekivano mogao da zabeleži porast od 1,8 odsto, a četvrti za 2,8 odsto u odnosu na iste periode lane.
