РАСТУ ЦЕНЕ, АЛИ И ПРОМЕТ: У Србији највише поскупели месо, воће и дуван, вредност само једне намирнице пала
Цене се мењају, стопа инфлације расте, али расте и промет робе у малопродаји - овако би се најкраће могла описати ситуација у којој се налазе купци у Србији.
Наиме, упркос епидемиолошкој ситуацији и предузетим мерама, навике потрошача током прве половине године сличне су онима из истог периода прошле године, али оно што прави разлику јесу скокови и падови у ценама појединих производа. Ево шта показује званична статистика.
ПРОСТОР И ЗА ЗАРАДУ И ЗА СУБВЕНЦИЈЕ: Под органском производњом само је један одсто земљишта, а држава не ЖАЛИ ПАРА
БАНКЕ УВЕЛЕ ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ: Скраћују радно време, затварају филијале, а има и још новина
БРИТАНЦИ ЗАТВАРАЈУ ГРАНИЦЕ: Након одлуке Владе туристи отказују летове у земљу чије море Срби обожавају
Шта највише купујемо?
Према актуелним подацима Републичког завода за статистику (РЗС) о промету робе у трговини на мало, а који су обухватили прву половину ове године резултати су следећи:
Посматрано у односу на просек 2019. године, забележен је значајан пад промета у априлу, праћен бољим резултатима у наредна два месеца. Ипак, дугорочни тренд је у току прве половине ове године благо растући и био је чак изнад прошлогодишњег просека. Бележи се пораст за 4,9 одсто у текућим, односно 5,6 одсто у сталним ценама.
Други квартал 2020. године, као и они пре њега, показује да су најзаступљенији били прехрамбени производи и алкохолна пића (38 одсто), затим следе гориво (14,1 одсто), те остали непрехрамбени производи. Након тога нижу се: производи за домаћинство, фармацеутски, козметички и тоалетни производи, дуван, информационо-комуникацијска опрема, док су производи за културу и рекреацију на самом крају листе.
12 килограма одеће годишње
Подсетимо, како се недавно писало, у Србији се за годину дана прода чак 80.000 тона одеће, односно сваки грађанин у просеку купи око 12 килограма гардеробе. Највише се троши на чарапе и веш.
Тренд цена
Ако посматрамо кретање цена из месеца у месец и поредимо их са истим периодима претходне године, подаци РЗС показују да је годишња стопа инфлације била највише почетком године - за јануар је она износила 2 одсто.
Падала је до априла када је износила 0,6 одсто, да би почела поново да расте и у јуну достигла вредност од 1,6. Највећи допринос дао је раст цена хране, безалкохолних пића и дувана, као и становање, вода, електрична енергија, гас и друга горива.
У укупној цени хране, цена поврћа током другог квартала била је једини дефлаторни елемент, а у структури пада цена највеће учешће имала је цена кромпира, црног лука и купуса.
Са друге стране, раст цене воћа остао је најинфлаторнији елемент, а највећи утицај на раст цена воћа имале су јабуке, лимун и поморанџе. Уз то, поскупело је и свињско месо, потом сушено, димљено, усољено и друге врсте меса, сем говеђег, за које су цене пале. Томе треба додати и поскупљење дувана које је износило 7,3 одсто.
Шта доноси трећи квартал?
Када је у питању промет робе у трговини на мало, прогноза РЗС је да ће прва три квартала ове године збирно донети повећање од 5 одсто у односу на исти период прошле године. Ипак, с њим рашће и стопа инфлације - трећи квартал би очекивано могао да забележи пораст од 1,8 одсто, а четврти за 2,8 одсто у односу на исте периоде лане.
