REŠENO PITANJE DUŽNIKA U "ŠVAJCARCIMA": Država i banke smanjuju rate
Svima koji imaju kredite u 'švajcarcima', posle donošenja leks specijalisa preostala glavnica biće smanjena za 30 odsto. Zbog konverzije duga iz franaka u evre smanjiće im se i kamate, a samim tim i mesečne rate.
Konačno rešenje problema više od 16.000 građana zaduženih u "švajcarcima" sve je izvesnije posle jučerašnjeg sastanka predstavnika države, banaka i dužnika! Prema dogovoru tri strane, banke će nakon donošenja leks specijalisa najverovatnije otpisati 30 odsto ostatka glavnice kreditnog duga!
VUČIĆ POTVRDIO: Starbaks je stigao u Beograd, a evo i kada otvaraju lokal
Za rešenje kredita u švajcarcima teret će imati i banke i država!
ENERGETSKO POVEZIVANJE DVE SILE: Putin i Erdogan dogovaraju cenu gasa
Međutim, zaduženi građani imaće još jednu olakšicu jer će im posle konverzije duga iz franaka u evre, i to po kursu na dan isplate kredita, kamate, a samim tim i mesečne rate, biti mnogo manje.
Prema rečima izvora upoznatog sa detaljima sastanka, banke su spremne da prihvate obe olakšice, i otpis dela glavnice i konverziju duga, i to je osnovni uslov da se ovaj dogovor realizuje.
- Suština dogovora je da olakšice ne važe retroaktivno, što znači da ono što je već dato bankama ostaje bankama. Ideja je da se zaduženim građanima olakša vraćanje duga u budućnosti, pa će im zato biti otpisano 30 odsto preostale glavnice odmah po donošenju posebnog zakona o konverziji. Dve trećine tog otpisa pašće na teret bankama, a trećina na teret države. Radi se o ukupnoj sumi između 100 i 120 miliona evra - kaže izvor i dodaje da će zaduženim građanima visina rate znatno pasti i zbog konverzije duga:
- To je druga bitna olakšica. Kada kredit bude vezan za evro, umesto za franak, i to po kursu na dan isplate, jasno je da će i kamate biti manje, pa će pasti i iznos mesečne rate koju plaćaju građani.
Ipak, ceo ovaj dogovor važi samo za one koji kredit još nisu otplatili.
Oni koji su svoje obaveze iz kredita već izmirili ili oni koji su u međuvremenu ostali bez stana jer nisu mogli da plaćaju rate neće imati direktne koristi od leks specijalisa. Međutim, indirektno, zakon, a posebno odluka Vrhovnog kasacionog suda, mogli bi da im budu od velike koristi na sudu ukoliko podnesu tužbe. Jer, podsetimo, VKS je dao pravno mišljenje da će banke morati da u sporu dokažu da su se i same zadužile u francima da bi plasirale kredit klijentu i da su ga pismeno obavestile o svim mogućim rizicima.
Dejan Gavrilović iz "Efektive" kaže da u ovom udruženju mogu gotovo sa sigurnošću da kažu da će se leks specijalis svoditi i na konverziju i na otpis dela dugovanja.
- Dogovor je praktično sklopljen, dug će biti smanjen i za deo glavnice i preko kamata, a najvažnije je da su banke pristale na taj koncept. One će na sebe prihvatiti dve trećine tog tereta, a država trećinu - kaže Gavrilović.
NOVI REKORD: Kina zabeležila najveći nivo deviznih rezervi za sedam meseci
SPREMNI DA PONUDIMO POVOLJNE USLOVE POSLOVANJA: Upućen poziv nemačkim investitorima da ulažu u Srbiju
DOGORELO: Srbija usvaja šest ključnih mera za spas maline
Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da teret otpisa duga i treba se rasporedi na državu i banke, koje su odobravale kredite. On ističe da su obe strane odgovorne za situaciju do koje je došlo.
- Banke su odgovorne jer nisu dovoljno obaveštavale svoje klijente o mogućim rizicima uzimanja tog kredita, a bile su dužne. Praktično su dovodile klijente u zabludu. Sa druge strane, one su uvek mogle da se zaštite. I država snosi deo odgovornosti, jer su 2007. godine iz Ministarstva finansija stizale ohrabrujuće poruke da je kredit u francima povoljniji. Zato je logično da te dve strane pokriju dug - kaže Hanić.
