SA 80 NEMAČKIH PLATA MOŽETE KUPITI STAN U BERLINU! Evo koliko zarada je potrebno Srbima da obezbede krov nad glavom

Iako su cene stanova u glavnom gradu Srbije značajno niže nego u većini evropskih metropola, ono što valja imati u vidu je kolike su plate izražene u evrima, tj. koliko je puta "teže" kupiti stan u Beogradu. Dok je prosečna neto plata u Srbiji marta 2024. bila 827 evra, mesečna zarada u Nemačkoj je iznosila 3.118 evra, u Austriji 3.269 evra, u Francuskoj 2.464 evra, Hrvatskoj 1.326 evra, Mađarskoj 1.083 evra, Rumuniji 1.048 evra, Bugarskoj 913 evra, Rusiji 696 evra, dok je u Crnoj Gori neto plata bila praktično identična kao u Srbiji. Ono što se nameće kao zaključak je da ima "prostora" za rast kako cena stanova, tako i prosečnih zarada, i da je trend znatnog povećanja oba indikatora vrlo verovatan u godinama pred nama.

To što je kupovna moć srpske plate skoro dvostruko viša nego kada bi se ona trošila za potrošačke robe i usluge u Austriji ili Nemačkoj, ne važi u potpunosti kada je u pitanju tržište nekretnina. Istina, stanovi kod nas nisu tako skupi kao na zapadu Starog kontinenta, ali su, imajući u vidu naša primanja, ipak skuplji.

Ovo se uklapa i sa, čini se, opštim utiskom javnosti da su cene nekretnina u glavnom gradu Srbije prevelike. Poredeći cenu kvadratnog metra starogradnje (2.122 evra) ili novogradnje (2.400 evra) u Beogradu (tačnije, u opštinama koje se ne smatraju prigradskim) u prva tri meseca 2024. sa istim periodom 2020, vidi se da je rast cena metra kvadratnog 58% u starogradnji i 63% u novogradnji. Međutim, ono što iznenađuje je da su na nivou Republike Srbije, a i u gradu Beogradu, plate izražene u evrima rasle praktično istom dinamikom.

Ako se, pak, posmatra duži vremenski period (npr. od prvog kvartala 2007, godinu pre Globalne finansijske krize, do danas), cene nekretnina su duplirane, dok su plate izražene u evrima rasle nešto brže (dva i po puta). Dakle, svakako se ne može reći da je teže doći do "krova nad glavom", odnosno da je potrebno više mesečnih plata za kvadrat stana nego ranije.

Fakat je da se suočavamo sa relativno brzim rastom cena nekretnina, koji je značajno brži od povećanja potrošačkih cena. Međutim, to nije domaći fenomen: isto se dešavalo u praktično svakoj metropoli Evrope. Ipak, ono što jeste nepobitno je da je u Srbiji i Beogradu, u odnosu na Zapadnu i Centralnu Evropu, potrebno znatno više prosečnih plata za kupovinu nekretnine.

Na primer, za stan od 50 kvadrata u Berlinu treba 80 nemačkih plata, u Beču 118 austrijskih prosečnih zarada, a u Zagrebu 114. Istovremeno, za istu kvadraturu u Beogradu potrebno je 137 srpskih plata. Relativno nepovoljni odnosi se dobijaju i ako se poredimo sa većinom drugih evropskih metropola (osim ako se komparacija ne vrši sa Parizom ili Londonom, gde su nekretnine ekstremno skupe: 9.600, odnosno 10.076 evra po kvadratu).

Smirivanje tržišta nekretnina

Republički geodetski zavod (RGZ) je u junu publikovao mnoštvo podataka o tržištu nepokretnosti za Srbiju, koji se odnose na prvo tromesečje ove godine. Vrednost tržišta svih nepokretnosti na teritoriji naše zemlje je u 2023. iznosila 6,6 milijardi evra (znatan pad u odnosu na rekordnih 7,4 milijardi evra iz 2022, ali i povećanje u odnosu na 2021, kada je promet bio 6,1 milijardi evra).

U prvom kvartalu ove godine nastavljen je trend pada prometa na tržištu nepokretnosti nakon izrazite ekspanzije u 2021. i 2022, uz znatno usporavanje rasta cena stanova na nivou države, kao i Beograda (na koji otpada, grubo, polovina prometa). Tako je tokom prvog tromesečja 2024. ukupna količina novca korišćena za kupovinu nepokretnosti iznosila oko 1,5 milijardi evra (preko 29 hiljada zaključenih ugovora), što je za oko milijardu evra manje u odnosu na isti period 2023.

Izvor: Srbija Danas/Mondo