СА 80 НЕМАЧКИХ ПЛАТА МОЖЕТЕ КУПИТИ СТАН У БЕРЛИНУ! Ево колико зарада је потребно Србима да обезбеде кров над главом

Иако су цене станова у главном граду Србије значајно ниже него у већини европских метропола, оно што ваља имати у виду је колике су плате изражене у еврима, тј. колико је пута "теже" купити стан у Београду. Док је просечна нето плата у Србији марта 2024. била 827 евра, месечна зарада у Немачкој је износила 3.118 евра, у Аустрији 3.269 евра, у Француској 2.464 евра, Хрватској 1.326 евра, Мађарској 1.083 евра, Румунији 1.048 евра, Бугарској 913 евра, Русији 696 евра, док је у Црној Гори нето плата била практично идентична као у Србији. Оно што се намеће као закључак је да има "простора" за раст како цена станова, тако и просечних зарада, и да је тренд знатног повећања оба индикатора врло вероватан у годинама пред нама.

То што је куповна моћ српске плате скоро двоструко виша него када би се она трошила за потрошачке робе и услуге у Аустрији или Немачкој, не важи у потпуности када је у питању тржиште некретнина. Истина, станови код нас нису тако скупи као на западу Старог континента, али су, имајући у виду наша примања, ипак скупљи.

Ово се уклапа и са, чини се, општим утиском јавности да су цене некретнина у главном граду Србије превелике. Поредећи цену квадратног метра староградње (2.122 евра) или новоградње (2.400 евра) у Београду (тачније, у општинама које се не сматрају приградским) у прва три месеца 2024. са истим периодом 2020, види се да је раст цена метра квадратног 58% у староградњи и 63% у новоградњи. Међутим, оно што изненађује је да су на нивоу Републике Србије, а и у граду Београду, плате изражене у еврима расле практично истом динамиком.

Ако се, пак, посматра дужи временски период (нпр. од првог квартала 2007, годину пре Глобалне финансијске кризе, до данас), цене некретнина су дуплиране, док су плате изражене у еврима расле нешто брже (два и по пута). Дакле, свакако се не може рећи да је теже доћи до "крова над главом", односно да је потребно више месечних плата за квадрат стана него раније.

Факат је да се суочавамо са релативно брзим растом цена некретнина, који је значајно бржи од повећања потрошачких цена. Међутим, то није домаћи феномен: исто се дешавало у практично свакој метрополи Европе. Ипак, оно што јесте непобитно је да је у Србији и Београду, у односу на Западну и Централну Европу, потребно знатно више просечних плата за куповину некретнине.

На пример, за стан од 50 квадрата у Берлину треба 80 немачких плата, у Бечу 118 аустријских просечних зарада, а у Загребу 114. Истовремено, за исту квадратуру у Београду потребно је 137 српских плата. Релативно неповољни односи се добијају и ако се поредимо са већином других европских метропола (осим ако се компарација не врши са Паризом или Лондоном, где су некретнине екстремно скупе: 9.600, односно 10.076 евра по квадрату).

Смиривање тржишта некретнина

Републички геодетски завод (РГЗ) је у јуну публиковао мноштво података о тржишту непокретности за Србију, који се односе на прво тромесечје ове године. Вредност тржишта свих непокретности на територији наше земље је у 2023. износила 6,6 милијарди евра (знатан пад у односу на рекордних 7,4 милијарди евра из 2022, али и повећање у односу на 2021, када је промет био 6,1 милијарди евра).

У првом кварталу ове године настављен је тренд пада промета на тржишту непокретности након изразите експанзије у 2021. и 2022, уз знатно успоравање раста цена станова на нивоу државе, као и Београда (на који отпада, грубо, половина промета). Тако је током првог тромесечја 2024. укупна количина новца коришћена за куповину непокретности износила око 1,5 милијарди евра (преко 29 хиљада закључених уговора), што је за око милијарду евра мање у односу на исти период 2023.

Извор: Србија Данас/Мондо