ŠANSE I IZAZOVI PO PITANJU NOVCA: Kakva nas godina očekuje, za koga će biti posla i koliko ćemo zarađivati?
Strepnja i nada su reči koje najupečatljivije opisuju stanje u kome se nalazi svetska ekonomija, ali i srpska.
Iako masovna vakcinacija ukazuje na kraj pandemije kovid-19, čini se da ona ne pruža imunitet protiv dugotrajne ekonomske štete koju je ova pošast izazvala u svetu. Zato ne treba da čudi što su strepnja i nada reči koje najupečatljivije opisuju stanje u kome se nalazi ne samo svetska ekonomija već i čovečanstvo u celini na početku 2021. godine.
NEVIĐENE CENE ORANICA I VIKENDICA U SRBIJI: Hektar najskuplje njive 120.000 evra!
UZMI RAČUN I POBEDI: Proglašeni srećni dobitnici "Fiata 500L"
POZNAT DATUM NASTAVKA PREGOVORA! Nova runda razgovora FRILENSERA sa državom
Te dve reči opisuju i stanje u Srbiji jer ekonomska korona kriza nije zaobišla ni nas pa je logično što je stanovništvo u Novu godinu ušlo sa zebnjom kako će i od čega živeti, da li će i za koga biti posla, imamo li dovoljan broj lekara da nas leče, ko će i kako isplivati iz krize, a ko neće.
Istraživanje Galupa pokazuje da 36 odsto građana Srbije očekuje lošiju 2021. godinu, a 39 procenata ne očekuje boljitak. Nadu da će biti bolje ima ih 23 odsto.
Zajednički činilac svih procena jeste da je samo neizvesnost – izvesna.
Čak i međunarodne finansijske institucije, koje obično imaju makar približne stavove, za ovu godinu imaju prilično različit pogled na srpsku ekonomiju, što je dosta neuobičajeno. Tako Svetska banka prognozira rast BDP-a Srbije u 2021. od 2,9 odsto, EBRD od 3 odsto, Evropska komisija od 4,8 odsto, a MMF od 5 odsto.
Na domaćem terenu, Fiskalni savet stoji na proceni rasta od tri do četiri odsto, kakva je u Kvartalnog monitora, dok MAT očekuje rast privredne aktivnosti od šest odsto. Na toj proceni od šest odsto je i ministar finansija skrojio budžet za 2021.
Zdravstvo i lekari
Zdravlje je, čini se, bila najcenjenija reč u prošloj godini, a lekari i zdravstveni radnici najpoštovanija profesija. Iskustvo epidemije korona virusa u Srbiji, ali i u svetu, pokazuje da je zdravlje nužno tretirati kao javno dobro, a lekare kao profesiju od koje zavise sva društvena i ekonomska dešavanja.
Pandemija je pokazala i neke šupljine u sistemu odnosno da su lekari deficitarna profesija u zdravstvenim ustanovama dok su na evidenciji NSZ suficitarni jer ih je pre pandemije bilo nezaposleno 2600. Za vreme pandemije privremeno ili stalno zaposleno je oko 600.
Ako je suditi po projektima izgradnje novih zdravstvenih ustanova, potrebe za lekarima će biti i ove godine. Ono što brine to je da iskusni lekari odlaze u svet gde su plate značajno veće pa bi država trebalo da nastavi sa politikom povećanja njihovih zarada samo za njih u javnom sektoru, kao što je to bilo u aprilu prošle godine kada su samo oni dobili uvećanje od 10 posto.
Od 1. januara ove godine primanja su im uvećana za još pet posto. To nije dovoljno jer je plata specijaliste bez dežurstava sada negde oko 115.000 dinara pa bi država trebalo da razmišlja i o drugim povlasticama da ostanu u zemlji, pre svega onih koji se vezuju za olakšice za rešavanje stambenih pitanja.
Kurs dinara
NBS najavljuje da će i u 2021. godini biti posvećena očuvanju stabilnosti kursa dinara prema evru, kao jednom od nosećih stubova opšte stabilnosti u zemlji.
Vrednost domaće valute i početkom ove godine je stabilna i kretala su u rasponu od 117,6 do 117,7 dinara za evro, a poznavaoci prilika kažu da se i u narednim mesecima neće značajnije menjati uprkos turbulencijama na svetskom tržištu izazvanim pandemijom korona virusom. Na pitanje da li bi mogla da bude ugrožena stabilnost dinara ove godine uokliko bi se nastavili negativni ekonomski efekti izazvani korona virusom iz NBS kažu da za sada nema razloga za brigu.
- U periodima pritisaka ka jačanju dinara Narodna banka Srbije je kupovala devize jačajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila. Bruto devizne rezerve trenutno iznose 13,5 milijardi evra, odnosno nalaze se na dovoljno visokom i adekvatnom nivou prema svim pokazateljima i predstavljaju svojevrsni garant da postignuta stabilnost neće biti ugrožena", navode u NBS.
Plate
Prosečna plata u javnom sektoru prema podacima s kraja prošle godine iznosi oko 68.000 dinara. Istovremeno, zaposleni kod privatnika zarađivali su oko 40.500 dinara, kaže anketa Mreže za poslovnu podršku. Razlika je, dakle, oko 27.500 dinara ili 233 evra.
Plate u javnom sektoru rastu već nekoliko godina unazad, a za prve mesece ove godine najavljuje se i novo povećanje zarada. Kod "privatnika" u prethodne četiri godine mesečna primanja nisu se značajno menjala i kretala su se oko 320 evra u proseku. Očekivani privredni rast, priliv investicija i veće plate u javnom sektoru koje bi trebalo da pospeše potrošnju, govore međutim o potencijalu rasta zarada kod privatnika.
Veliki sistemi
I pored pandemije korona virusom i otežanih uslova poslovanja, veliki sistemi u Srbiji, poput RTB Bor i Železare, nisu obustavili investicije, smanjivali plate niti otpuštali zaposlene.
HBIS Grupa (Železara) iako su joj umanjeni prihodi zbog kvota od Evropske zajednice na izvoz čelika, nisu odustali od investicija, čiji završetak je planiran krajem juna 2021. godine i čija je vrednost 140 miliona dolara. Ta ulaganja treba da omoguće i veće zapošljavanje ali i bolje ekološke uslove Smedereva.
I kineska kompanija Ziđin, koja je vlasnik RTB Bora, otvoriće ove godine novi rudnik bakra u nalazištu Čukaru Peki kod Bora, koji će značajno povećati proizvodnju sa sadašnjih 47.000 tona katodnog bakra na 79.000 i uposliti još 1.205 radnika. Vrednost ove investicije je oko 500 miliona evra.
Spajanje grupacija Fijat Krajsler i Pežo-Sitroen-Opel okončano je formalno-pravno, a nova kompanija sada se zove Stellantis. Za sada je neizvesno šta bi ovo udruživanje moglo da znači za Fijatovu fabriku u Kragujevcu jer ne postoji ni zvanična najava da bi u Šumadiji uskoro mogla da počne proizvodnja novog modela "fijat đardino", kako se spekulisalo u medijima.
Ne zna se ni šta će biti sa proizvodnjom "Fijat 500L" koji će prestati da se prodaje u ostatku sveta do kraja 2021. Ta neodređenost brine zaposlene jer je proizvodnja svedena na samo 10 posto kapaciteta, pa su su prošle godine bili uglavnom na prinudnim odmorima.
Frilenseri
Prema grubim procenama u Srbiji ih ima oko 100.000 i njihova brojnost je razlog zašto je država sada počela i da ih oporezuje. Nakon prvih zvaničnih razgovora sa državom, došlo je do obustave naplate poreza. Frilenseri sada traže i novi zakon koji bi detaljno regulisao njihov status.
Zanatlije
U sektoru zanatskih usluga prema nezvaničnim podacima radi oko 200.000 radnika čija je sudbina neizvesna u 2021. godini. Razlog za brigu krije se u činjenici što je korona ostavila posledice u ovoj oblasti pa se, izvan građevinarstva i prehrambene industrije, beleži pad aktivnosti u 2020. od 50 pa i do 70 posto u poređenju sa 2019. godinom.
Ako ne dođe do dodatne pomoći države, preti opasnost od zatvaranja mnogih radnji, ali i izraženijeg rada na crno jer se troškovi i pored smanjenog broja usluga, uvećavaju. To može onda da ugrozi i punjenje budžeta.
Banke
Banke u Srbiji su, uprkos krizi ostale likvidne i visoko kapitalizovane. Poznavaoci tvrde i da nema straha od prelivanja krize iz sektora malih i srednjih preduzeća na finansijski. Što se tiče usluga koje pružaju građanima, one će u ovoj godini biti skuplje za 15 do 60 procenata.
U pojedinim bankama održavanje računa od marta ove godine koštaće 190 dinara, umesto dosadašnjih 160. Za SMS obaveštenja mesečno će biti potrebno 100, umesto 70 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša na bankomatu ili šalteru druge banke skočiće sa 150 na 200 dinara. Na godišnjem nivou održavanje računa koštaće 2280 umesto 1.920 dinara. Za SMS obaveštenje izdvajaće se 1.200 umesto 840 dinara.
Strane investicije
U 2020. godini stranih direktnih investicija je u Srbiji bilo 2,9 milijardi evra, što je 63 odsto ukupnih ulaganja na Zapadnom Balkanu. Predstavnici vlasti najavljuju da će stranci nastaviti da ulažu u Srbiju i ove godine i da su razgovori sa nekim značajnim kompanijama počeli, pa se očekuje da će visina stranih ulaganja biti i veća od prošlogodišnje jer je Srbija spremna da ponudi najbolje uslove od zemalja u regionu za njihovo privlačenje. To praktično dalje, znači i veći prostor za zapošljavanje.
