ШАНСЕ И ИЗАЗОВИ ПО ПИТАЊУ НОВЦА: Каква нас година очекује, за кога ће бити посла и колико ћемо зарађивати?
Стрепња и нада су речи које најупечатљивије описују стање у коме се налази светска економија, али и српска.
Иако масовна вакцинација указује на крај пандемије ковид-19, чини се да она не пружа имунитет против дуготрајне економске штете коју је ова пошаст изазвала у свету. Зато не треба да чуди што су стрепња и нада речи које најупечатљивије описују стање у коме се налази не само светска економија већ и човечанство у целини на почетку 2021. године.
НЕВИЂЕНЕ ЦЕНЕ ОРАНИЦА И ВИКЕНДИЦА У СРБИЈИ: Хектар најскупље њиве 120.000 евра!
УЗМИ РАЧУН И ПОБЕДИ: Проглашени срећни добитници "Фиата 500Л"
ПОЗНАТ ДАТУМ НАСТАВКА ПРЕГОВОРА! Нова рунда разговора ФРИЛЕНСЕРА са државом
Те две речи описују и стање у Србији јер економска корона криза није заобишла ни нас па је логично што је становништво у Нову годину ушло са зебњом како ће и од чега живети, да ли ће и за кога бити посла, имамо ли довољан број лекара да нас лече, ко ће и како испливати из кризе, а ко неће.
Истраживање Галупа показује да 36 одсто грађана Србије очекује лошију 2021. годину, а 39 процената не очекује бољитак. Наду да ће бити боље има их 23 одсто.
Заједнички чинилац свих процена јесте да је само неизвесност – извесна.
Чак и међународне финансијске институције, које обично имају макар приближне ставове, за ову годину имају прилично различит поглед на српску економију, што је доста неуобичајено. Тако Светска банка прогнозира раст БДП-а Србије у 2021. од 2,9 одсто, ЕБРД од 3 одсто, Европска комисија од 4,8 одсто, а ММФ од 5 одсто.
На домаћем терену, Фискални савет стоји на процени раста од три до четири одсто, каква је у Кварталног монитора, док МАТ очекује раст привредне активности од шест одсто. На тој процени од шест одсто је и министар финансија скројио буџет за 2021.
Здравство и лекари
Здравље је, чини се, била најцењенија реч у прошлој години, а лекари и здравствени радници најпоштованија професија. Искуство епидемије корона вируса у Србији, али и у свету, показује да је здравље нужно третирати као јавно добро, а лекаре као професију од које зависе сва друштвена и економска дешавања.
Пандемија је показала и неке шупљине у систему односно да су лекари дефицитарна професија у здравственим установама док су на евиденцији НСЗ суфицитарни јер их је пре пандемије било незапослено 2600. За време пандемије привремено или стално запослено је око 600.
Ако је судити по пројектима изградње нових здравствених установа, потребе за лекарима ће бити и ове године. Оно што брине то је да искусни лекари одлазе у свет где су плате значајно веће па би држава требало да настави са политиком повећања њихових зарада само за њих у јавном сектору, као што је то било у априлу прошле године када су само они добили увећање од 10 посто.
Од 1. јануара ове године примања су им увећана за још пет посто. То није довољно јер је плата специјалисте без дежурстава сада негде око 115.000 динара па би држава требало да размишља и о другим повластицама да остану у земљи, пре свега оних који се везују за олакшице за решавање стамбених питања.
Курс динара
НБС најављује да ће и у 2021. години бити посвећена очувању стабилности курса динара према евру, као једном од носећих стубова опште стабилности у земљи.
Вредност домаће валуте и почетком ове године је стабилна и кретала су у распону од 117,6 до 117,7 динара за евро, а познаваоци прилика кажу да се и у наредним месецима неће значајније мењати упркос турбуленцијама на светском тржишту изазваним пандемијом корона вирусом. На питање да ли би могла да буде угрожена стабилност динара ове године уоклико би се наставили негативни економски ефекти изазвани корона вирусом из НБС кажу да за сада нема разлога за бригу.
- У периодима притисака ка јачању динара Народна банка Србије је куповала девизе јачајући девизне резерве, а у периоду притисака ка слабљењу динара опрезно их је трошила. Бруто девизне резерве тренутно износе 13,5 милијарди евра, односно налазе се на довољно високом и адекватном нивоу према свим показатељима и представљају својеврсни гарант да постигнута стабилност неће бити угрожена", наводе у НБС.
Плате
Просечна плата у јавном сектору према подацима с краја прошле године износи око 68.000 динара. Истовремено, запослени код приватника зарађивали су око 40.500 динара, каже анкета Мреже за пословну подршку. Разлика је, дакле, око 27.500 динара или 233 евра.
Плате у јавном сектору расту већ неколико година уназад, а за прве месеце ове године најављује се и ново повећање зарада. Код "приватника" у претходне четири године месечна примања нису се значајно мењала и кретала су се око 320 евра у просеку. Очекивани привредни раст, прилив инвестиција и веће плате у јавном сектору које би требало да поспеше потрошњу, говоре међутим о потенцијалу раста зарада код приватника.
Велики системи
И поред пандемије корона вирусом и отежаних услова пословања, велики системи у Србији, попут РТБ Бор и Железаре, нису обуставили инвестиције, смањивали плате нити отпуштали запослене.
ХБИС Група (Железара) иако су јој умањени приходи због квота од Европске заједнице на извоз челика, нису одустали од инвестиција, чији завршетак је планиран крајем јуна 2021. године и чија је вредност 140 милиона долара. Та улагања треба да омогуће и веће запошљавање али и боље еколошке услове Смедерева.
И кинеска компанија Зиђин, која је власник РТБ Бора, отвориће ове године нови рудник бакра у налазишту Чукару Пеки код Бора, који ће значајно повећати производњу са садашњих 47.000 тона катодног бакра на 79.000 и упослити још 1.205 радника. Вредност ове инвестиције је око 500 милиона евра.
Спајање групација Фијат Крајслер и Пежо-Ситроен-Опел окончано је формално-правно, а нова компанија сада се зове Stellantis. За сада је неизвесно шта би ово удруживање могло да значи за Фијатову фабрику у Крагујевцу јер не постоји ни званична најава да би у Шумадији ускоро могла да почне производња новог модела "фијат ђардино", како се спекулисало у медијима.
Не зна се ни шта ће бити са производњом "Фијат 500Л" који ће престати да се продаје у остатку света до краја 2021. Та неодређеност брине запослене јер је производња сведена на само 10 посто капацитета, па су су прошле године били углавном на принудним одморима.
Фриленсери
Према грубим проценама у Србији их има око 100.000 и њихова бројност је разлог зашто је држава сада почела и да их опорезује. Након првих званичних разговора са државом, дошло је до обуставе наплате пореза. Фриленсери сада траже и нови закон који би детаљно регулисао њихов статус.
Занатлије
У сектору занатских услуга према незваничним подацима ради око 200.000 радника чија је судбина неизвесна у 2021. години. Разлог за бригу крије се у чињеници што је корона оставила последице у овој области па се, изван грађевинарства и прехрамбене индустрије, бележи пад активности у 2020. од 50 па и до 70 посто у поређењу са 2019. годином.
Ако не дође до додатне помоћи државе, прети опасност од затварања многих радњи, али и израженијег рада на црно јер се трошкови и поред смањеног броја услуга, увећавају. То може онда да угрози и пуњење буџета.
Банке
Банке у Србији су, упркос кризи остале ликвидне и високо капитализоване. Познаваоци тврде и да нема страха од преливања кризе из сектора малих и средњих предузећа на финансијски. Што се тиче услуга које пружају грађанима, оне ће у овој години бити скупље за 15 до 60 процената.
У појединим банкама одржавање рачуна од марта ове године коштаће 190 динара, уместо досадашњих 160. За СМС обавештења месечно ће бити потребно 100, уместо 70 динара, а минимална накнада за исплату кеша на банкомату или шалтеру друге банке скочиће са 150 на 200 динара. На годишњем нивоу одржавање рачуна коштаће 2280 уместо 1.920 динара. За СМС обавештење издвајаће се 1.200 уместо 840 динара.
Стране инвестиције
У 2020. години страних директних инвестиција је у Србији било 2,9 милијарди евра, што је 63 одсто укупних улагања на Западном Балкану. Представници власти најављују да ће странци наставити да улажу у Србију и ове године и да су разговори са неким значајним компанијама почели, па се очекује да ће висина страних улагања бити и већа од прошлогодишње јер је Србија спремна да понуди најбоље услове од земаља у региону за њихово привлачење. То практично даље, значи и већи простор за запошљавање.
