SAUDIJSKA ARABIJA DRŽI AMERIKU U ŠACI? Nisu obnovili 50 godina star sporazum: Evo koje su potencijalne posledice

8. juna 1974. godine oformljena je Zajednička komisija SAD i Saudijske Arabije za ekonomsku saradnju izjavom koju su izdali i potpisali Henri Kisindžer, tadašnji državni sekretar SAD i princ Fahd tadašnji drugi potpredsednik vlade (a kasnije kralj i premijer) Saudijske Arabije. Dogovor, koji je redovno produžavan, nije dočekao 50. rođendan tj. pre nešto više od nedelju dana nije obnovljen.

Iako, ovim dogovorom nije defacto definisan petrodolar, sa njegovim sklapanjem petrodolar je počeo spontano da se uspostavlja kao globalni standard i počeo da preoblikuje svetsku ekonomsku pozornicu.

Sada sa istekom i neobnavljanjem ovog dogovora iako je preterivanje reći da će dolar propasti, stvaraju se novi uslovi koji će sigurno, samo je pitanje u kojoj meri, promeniti ekonomiju sveta, SAD, Saudijske Arabije, pa i naše Srbije.

Koje su tačno posledice isteka ovog dogovora između SAD i Saudijske Arabije?

U suštini kada kažemo petrodolar, misli se na zaradu od izvoza nafte denominovanu u američkim dolarima zbog činjenice da je dolar najviše korišćen u trgovini nafte. Osnovu za njegovo masovno korišćenje omogućio je pomenuti i drugi dogovori iz 1974. godine.

Kako objašnjava Veljko Mijušković, docent i asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, otklon od trgovine naftom dolarima od strane Saudijske Arabije koje je vest o isteku ugovora implicirala moguće je da će ostaviti dalekosežne posledice.

- Ako Saudijska Arabija odluči da omogući trgovinu svojom naftom u drugim valutama osim dolara (kao što su evro, juan, ili druge), to može smanjiti potražnju za američkim dolarom. Ovo bi moglo dovesti do slabljenja dolara na međunarodnim tržištima, što bi imalo široke posledice za globalnu ekonomiju, kaže Mijušković.

To bi pre svega uticalo na sposobnost SAD da finansiraju svoj dug po niskim kamatnim stopama, ali i za kompanije koje se bave uvozom to znači da bi mogle naići na veće troškove, objašnjava Mijušković i dodaje:

- Saudijska Arabija može se okrenuti ka bližoj saradnji sa drugim velikim ekonomijama poput Kine ili Evropske unije. Ova promena može dovesti do novih političkih i ekonomskih saveza, čime bi se smanjio uticaj SAD u regionu Bliskog Istoka. Promene u valutnoj politici Saudijske Arabije mogu izazvati volatilnost na tržištu nafte. Ako investitori vide ovo kao znak nestabilnosti, cena nafte može postati manje predvidljiva, što može izazvati šokove u ekonomijama zavisnim od nafte.

Mijušković tvrdi da bi promene u valuti za trgovinu naftom mogu uticati na celokupni energetski sektor.

- Kompanije koje se bave proizvodnjom, distribucijom i prodajom energenata moraju biti spremne na promene u međunarodnim ugovorima i potencijalno veće valutne rizike. Ukratko, istek dogovora o petrodolaru može imati široke i dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i geopolitiku. S obzirom na kompleksnost situacije, tačni efekti će zavisiti od daljih koraka Saudijske Arabije, SAD-a i drugih globalnih aktera.

Što se tiče efekata po Saudijsku ekonomiju Mijušković kaže da diverzifikacija valuta može doneti prednosti, ali isto tako i određene rizike i troškove.

- Trgovinski partneri mogu imati koristi od smanjene zavisnosti od dolara i povećane stabilnosti, ali će se suočiti i s izazovima vezanim za valutnu volatilnost i transakcione troškove. Ključna će biti sposobnost svih uključenih strana da efikasno upravljaju ovim rizicima i prilagode se novim uslovima na tržištu, kaže on.

Odgovarajući na naša pitanja, Mijušković potvrđuje da ovo može uticati i na domaću privredu.

- Srbija kao uvoznik nafte može iskusiti fluktuacije u ceni u zavisnosti od valutnih promena. Slabiji dolar sam može izazvati fluktuacije kursa srpskog dinara, što bi moglo imati posledice na cenu uvozne robe, tj. na inflaciju, kaže on.

Ipak, diverzifikacija dobavljača nafte, po njemu, može otvoriti mogućnost za Srbiju da diversifikuje svoje dobavljače nafte, što može biti korisno za obezbeđivanje stabilnih i povoljnih cena. Takođe, ovo bi mogli, kaže, da iskoristimo i za diverzifikaciju izvora energije i smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača i regiona.

Šta je podrazumevao inicijalni dogovor iz 1974?

Te 1974. nakon što je potpisan dogovor oformljene su dve komisije, jedna koja se bavila ekonomskom saradnjom i druga koja se bavila vojnom pomoći Saudijskoj Arabiji. Prvi sastanak Komisije za ekonomsku saradnju održan je te u oktobru. Pored toga 4 radne grupe su oformljene kako bi se definisao plan komisije.

Iako nigde u samom dogovoru između dve zemlje ne piše da ja je obaveza izvoziti naftu isključivo za dolar, kako je pisao tada Njujork Tajms, predstavnici američke vlasti u kontekstu tadašnje naftne krize, nisu se libili da predoče svoj cilj tj. nadu da će Saudijska Arabija povećati svoju proizvodnju i tako oboriti cene.

Namera američkih predstavnika bila je da će Saudijci profit od veće prodaje nafte trošiti na tehnologiju i opremu u SAD (bilo vojnu bilo komercijalnu) i da će na taj način SAD apsorbovati deo novca od nafte. To se, što nam se i samo pokazuje, i desilo i to u velikoj meri, jer pored mestimičnih kupovina za funtu sterlinga Saudijci su, valjda zadovoljni dogovorom, nastavili da prodaju u najvećoj meri za dolar.

Čak bi se za jedan drugi dogovor iz te 1974. godine moglo pre reći da je direktno otvorio vrata petrodolaru. Isto su ga sklopili SAD i Saudijska Arabija krajem 1974. godine u kom su SAD obećali vojnu pomoć i opremu u zamenu za investicije iz kraljevstva od novca zarađenog od nafte u američke obveznice.

Izvor: Srbija Danas/Blic