САУДИЈСКА АРАБИЈА ДРЖИ АМЕРИКУ У ШАЦИ? Нису обновили 50 година стар споразум: Ево које су потенцијалне последице

8. јуна 1974. године оформљена је Заједничка комисија САД и Саудијске Арабије за економску сарадњу изјавом коју су издали и потписали Хенри Кисинџер, тадашњи државни секретар САД и принц Фахд тадашњи други потпредседник владе (а касније краљ и премијер) Саудијске Арабије. Договор, који је редовно продужаван, није дочекао 50. рођендан тј. пре нешто више од недељу дана није обновљен.

Иако, овим договором није дефацто дефинисан петродолар, са његовим склапањем петродолар је почео спонтано да се успоставља као глобални стандард и почео да преобликује светску економску позорницу.

Сада са истеком и необнављањем овог договора иако је претеривање рећи да ће долар пропасти, стварају се нови услови који ће сигурно, само је питање у којој мери, променити економију света, САД, Саудијске Арабије, па и наше Србије.

Које су тачно последице истека овог договора између САД и Саудијске Арабије?

У суштини када кажемо петродолар, мисли се на зараду од извоза нафте деноминовану у америчким доларима због чињенице да је долар највише коришћен у трговини нафте. Основу за његово масовно коришћење омогућио је поменути и други договори из 1974. године.

Како објашњава Вељко Мијушковић, доцент и асистент на Економском факултету у Београду, отклон од трговине нафтом доларима од стране Саудијске Арабије које је вест о истеку уговора имплицирала могуће је да ће оставити далекосежне последице.

- Ако Саудијска Арабија одлучи да омогући трговину својом нафтом у другим валутама осим долара (као што су евро, јуан, или друге), то може смањити потражњу за америчким доларом. Ово би могло довести до слабљења долара на међународним тржиштима, што би имало широке последице за глобалну економију, каже Мијушковић.

То би пре свега утицало на способност САД да финансирају свој дуг по ниским каматним стопама, али и за компаније које се баве увозом то значи да би могле наићи на веће трошкове, објашњава Мијушковић и додаје:

- Саудијска Арабија може се окренути ка ближој сарадњи са другим великим економијама попут Кине или Европске уније. Ова промена може довести до нових политичких и економских савеза, чиме би се смањио утицај САД у региону Блиског Истока. Промене у валутној политици Саудијске Арабије могу изазвати волатилност на тржишту нафте. Ако инвеститори виде ово као знак нестабилности, цена нафте може постати мање предвидљива, што може изазвати шокове у економијама зависним од нафте.

Мијушковић тврди да би промене у валути за трговину нафтом могу утицати на целокупни енергетски сектор.

- Компаније које се баве производњом, дистрибуцијом и продајом енергената морају бити спремне на промене у међународним уговорима и потенцијално веће валутне ризике. Укратко, истек договора о петродолару може имати широке и далекосежне последице по глобалну економију и геополитику. С обзиром на комплексност ситуације, тачни ефекти ће зависити од даљих корака Саудијске Арабије, САД-а и других глобалних актера.

Што се тиче ефеката по Саудијску економију Мијушковић каже да диверзификација валута може донети предности, али исто тако и одређене ризике и трошкове.

- Трговински партнери могу имати користи од смањене зависности од долара и повећане стабилности, али ће се суочити и с изазовима везаним за валутну волатилност и трансакционе трошкове. Кључна ће бити способност свих укључених страна да ефикасно управљају овим ризицима и прилагоде се новим условима на тржишту, каже он.

Одговарајући на наша питања, Мијушковић потврђује да ово може утицати и на домаћу привреду.

- Србија као увозник нафте може искусити флуктуације у цени у зависности од валутних промена. Слабији долар сам може изазвати флуктуације курса српског динара, што би могло имати последице на цену увозне робе, тј. на инфлацију, каже он.

Ипак, диверзификација добављача нафте, по њему, може отворити могућност за Србију да диверсификује своје добављаче нафте, што може бити корисно за обезбеђивање стабилних и повољних цена. Такође, ово би могли, каже, да искористимо и за диверзификацију извора енергије и смањење зависности од једног добављача и региона.

Шта је подразумевао иницијални договор из 1974?

Те 1974. након што је потписан договор оформљене су две комисије, једна која се бавила економском сарадњом и друга која се бавила војном помоћи Саудијској Арабији. Први састанак Комисије за економску сарадњу одржан је те у октобру. Поред тога 4 радне групе су оформљене како би се дефинисао план комисије.

Иако нигде у самом договору између две земље не пише да ја је обавеза извозити нафту искључиво за долар, како је писао тада Њујорк Тајмс, представници америчке власти у контексту тадашње нафтне кризе, нису се либили да предоче свој циљ тј. наду да ће Саудијска Арабија повећати своју производњу и тако оборити цене.

Намера америчких представника била је да ће Саудијци профит од веће продаје нафте трошити на технологију и опрему у САД (било војну било комерцијалну) и да ће на тај начин САД апсорбовати део новца од нафте. То се, што нам се и само показује, и десило и то у великој мери, јер поред местимичних куповина за фунту стерлинга Саудијци су, ваљда задовољни договором, наставили да продају у највећој мери за долар.

Чак би се за један други договор из те 1974. године могло пре рећи да је директно отворио врата петродолару. Исто су га склопили САД и Саудијска Арабија крајем 1974. године у ком су САД обећали војну помоћ и опрему у замену за инвестиције из краљевства од новца зарађеног од нафте у америчке обвезнице.

Извор: Србија Данас/Блиц