Savremenom tehnologijom do bolje šljive: Evo kako da unapredite kvalitet ploda i povećate prinos
Šljiva je najzastupljenija vrsta voćaka u Srbiji a ujedno ima i najveći privredni značaj
Nekada su se kuće zidale tamo gde šljiva raste, a u nekim krajevima umesto hrastovog, za badnjak se seklo stablo šljive. Ova voćarska kultura smatra se tradicionalnim srpskim proizvodom, a današnja proizvodnja zasniva se na naučnim principima i savremenoj agrotehnici.
Ko najlakše dolazi do zaposlenja? Ovo su najtraženiji poslovi u Srbiji prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje
UŠTEDELI 91 MILIJARDU DOLARA ZBOG KORONE: Rade od kuće, ali nije samo u tome caka!
NEMCI PODIGLI RAMPU ZA RADNIKE IZ SRBIJE! Produžena odluka za lakši ulazak građevinara sa Balkana
- Šljiva se u današnjim zasadima gaji intenzivno. Potrebne su sve agrotehničke i pomotehničke mere da se obave. Od pomotehničkih mera obavezna je rezidba, i zimska i letnja, da bi imali dobar kvalitet plodova. Do pre nekoliko godina imali smo ručnu berbu, sada je sve više zastupljena ta mehanizovana berba, s tim što mehanizovana berba ide samo za industrijsku potrošnju, za stonu potrošnju ide ručna berba, probirna berba - kaže Dušan Mijajlović, agronom.
Šljiva je najzastupljenija vrsta voćaka u Srbiji a ujedno ima i najveći privredni značaj.
Najaviše se uzgaja upravo ova sorta Stenli u narodu poznatija kao Strlejka.
- Evo čist primer gde se danas nalazimo u opštini Kuršumlija, u topličkom kraju. Opština Blace je jedno poznato mesto po proizvodnji šljive i samim tim i suve šljive gde danas imamo oko 90 domaćinstava koji se bave proizvodnjom suve šljive - rekao je Dušan.
Osim suve šljive i rakije šljivovice, od plodova šljive u Srbiji se tradicionalno pravi mnoštvo proizvoda pa je ova voćka vrlo rentabilna i značajna za individualne poljoprivredne proizvođače. Treba se, naravno izboriti sa vremenskim nepogodama, ali i bolestima i štetočinama.
- Najčešće bolesti i štetočine u šljivama su monilinija, šljivina osa i šljivinog smotavc. Najviše štete u zasadima šljive pričinjava monilinija, to je sušenje cvetova i grančica. Mnogo više štete može da napravi u mladim voćnjacima gde može doći do sušenja kompletnog zasada. Najbitnija zaštita od monilinije je u fazi cvetanja. Od dva do tri tretmana, u fazi belih balona kada je 5 posto otvorenih cvetova, zatim u punom cvetanju i ako je kišno i vlažno vreme I treći tretman. Odmah posle nekoliko dana suzbija se šljivina osa - ističe Dušan.
Primenom naučnih i tehnoloških dostignuća uzgajivači šljive unapređuju proizvodnju.
- Uz pomoć savremene tehnologije i digitalizacije imamo čist primer u ovom zasadu šljiva se navodnjava sistemom kap po kap a sve to može da se pusti preko mobilnog telefona iz bilo kog grada ili zemlje. Zahvaljujući sve savremenijoj tehnologiji u uzgoju šljive imamo bolji kvalitet šljive - kaže on.
Prema procenama agronoma u Srbiji danas ima preko 40 miliona stabala šljive, iako je taj broj nekada bio značajno veći. Proizvodnja ovog voća sa obiljem vitamina, minerala, prirodnih šećera beleži dobre rezultate, ali su oni znatno ispod mogućnosti.
INVESTITORI "OKRENULI LEĐA" NEDAVNIM DOBITNICIMA: Evropske berze na nizbrdici
Spremanje zimnice u jeku: Paradajz nikad jeftiniji!
Odluka o VISINI MINIMALCA do kraja naredne nedelje: Traži se kompromisno rešenje
AKO U SRBIJI GAJITE OVO VOĆE SIGURNO ĆETE ZARADITI MNOGO! Pojedine sorte daju prinos veći od 50 odsto tona po hektaru
