SEOSKI TURIZAM MOŽE BITI SRPSKO MORE: Evo koliko novca treba da uložite za UNOSAN BIZNIS
Prihod može biti uvećan kroz udruživanje u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge
Seoski turizam u Srbiji ima preduslove za prosperitetan razvoj i može da bude izvor dopune budžeta poljoprivrednog gazdinstva, ali i unosan i kreativan porodični posao, navodi se u današnjem saopštenju Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića.
Odluči ko će biti novi premijer i ministri u Vladi
PREHLADITE SE I BIĆETE IZBAČENI: Hotelijeri poslali jasnu poruku SRPSKIM turistima!
Sezona u Grčkoj otvorena od 1. jula, Danska ne želi da otvara granice za turiste
Prema dostupnim podacima, više od 1.000 porodičnih gazdinstava koje se bave seoskim turizmom u Srbiji ostvaruje gotovo deset odsto ukupne zarade naše zemlje od turizma, a interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima iz godine u godinu raste, navodi se u saopštenju posle konsultacija kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Krkobabića i akademika Dragana Škorić sa profesorkom i stručnjakom za tu oblast Nadom Vidić.
Kao model ulaganja povratnicima iz inostranstva Krkobabić je preporucio udruživanje radi većih efekata.
- Zdrava i ukusna, najčešće organski proizvedena hrana, predmeti domaće radinosti, plod starih i novijih zanata, promocija kulturno-istorijske i prirodne baštine, uz čuvenu gostoljubivost naših domaćina, čine deo prepoznatljivih prednosti u oštroj konkurenciji za naklonost domaćeg, a posebno gosta iz inostranstva - rekao je Krkobabić.
Dodao je da bi prihod bio uvećan kroz udruživanje u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge, koje će, u ime tih domaćinstava, preuzeti sve organizacione, finansijske i promotivne poslove.
- Nije pretenciozno reći da seoski turizam može da bude srpsko more - izjavio je Krkobabić.
Seoski ili ruralni turizam je složena vrsta turizma, jer integriše sve vrste turizma u seoskim predelima kao što su agroturizam, salašarski, kulturni, vinski, gastronomski, garden, zanatski, kamping, lovni, ribolovni, manifestacioni (muzički, književni, filmski), etno turizam, planinski, jezerski, rečni, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da u zaštićenim, prirodnim i kulturnim, predelima su u ponudi biciklistički, planinarski i drugi brojni oblici rekreativnog turizma. Temelj turističke ponude u seoskom turizmu je u raznolikosti jer su zastupljeni ravničarski, brdski, planinski, rečni, jezerski, i drugi areali sa očuvanom izvornom prirodom, izuzetnih rekreativnih svojstava, a Srbija poseduje bogatu seosku kulturnu baštinu sa tradicionalnim etno obeležjima seoskog stanovništva.
Kao putokaze za razvoj seoskog turizma, profesorka Vidić navodi Turističko selo Zlakusa, Terzića avliju, Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno, Kapetan Mišin breg, ali i vojvođanske salaše, krajinske i druge vinarije, sve brojnija etno sela i seoske etno manifestacije.
Akademik Škorić kao uspešan region izdvaja zapadnu Srbiju gde više stotina domaćinstava svoju egzistenciju obezbeđuje u seoskom turizmu, a kao etno destinaciju izdvaja Drvengrad, koji je pre više godina proglašen za najbolje etno-arhitektonsko ostvarenje u Evropi.
Procenjuju i da je investicija za bavljenje seoskim turizmom, pre svega kod onih koji već imaju objekte i druge resurse, iznosi 10.000-15.000 evra.
Šta je sa letovanjem? Može li se na more u JULU I AVGUSTU: Granice niko ne otvara još, a šta će biti kasnije?
SVILAJNAC USKORO DOBIJA MOĆAN IZLAZ NA AUTO-PUT: San dug više decenija u junu postaje stvarnost
U SRBIJI ZBOG KORONE ČAK 56 ODSTO MANJE TURISTA: U martu najposećenija Vrnjačka Banja
Kuršumlijska banja dobija novo ruho: Prvi gosti naredne godine
ŠOK IZJAVA ČUVENOG EKONOMISTE: Rešio da progovori o Gejtsu, ratu protiv gotovine, MOĆNICIMA, pandemiji...
