POZNATI SRPSKI JUTJUBER UPOREDIO CENE U SRBIJI I AMERICI: "Voće se prodaje na komad, hleb je bezukusan, ali je zato meso..." (VIDEO)
Mnogi naši ljudi sanjaju o odlasku i potencijalnom životu u SAD-u, pa bi pre te odluke bilo korisno da se upoznamo sa troškovima koje takva prilika nosi sa sobom.
Poznati srpski jutjuber, Igor Rakocija sa kanala "BalkanTech“, nedavno je imao priliku da se iz prve ruke uveri u sve prednosti i mane života u SAD-u, konkretno u državi Ajova. On je svojim pratiocima preneo utiske i cene iz jednih od najpopularnijih lanaca američkih samoposluga, Volmarta i Aldija. U ovim marketima se mogu pronaći najrazličitiji proizvodi poput hrane, tehnike, odeće i sličnog, a ono što ih posebno krasi jesu relativno niže cene. Same razlike u cenama između ova dva lanca prodavnica su minimalne i variraju od proizvoda do proizvoda.
Ipak, ono što ovaj jutjuber ističe jeste da je primetna inflacija i u Americi, a ona se najviše ogleda u ceni prehrambenih namirnica.
Hrana najviše pod udarom inflacije
Ono što je zanimljivo za Volmart jeste to da se voće i povrće prodaje po komadu, odnosno da je navedena cena u toj mernoj jedinici. To u Aldiju nije slučaj, ali same cene nisu drastično različite, pa je tako cena avokada 68 centi po komadu, dok pola kile paradajza košta jedan dolar, a kilo jabuka iznosi malo više od dva dolara. Upravo su ovo namirnice na kojima se najviše vidi poskupljenje u proteklom periodu, ističe jutjuber.
Glavni problem sa kojim se susreću ljudi sa naših prostora predstavlja nemogućnost da se pronađe kvalitetan hleb, odnosno onakav na kakav smo mi navikli. U prodavnicama su uglavnom zamrznuti i bezukusni, a cena može ići i do preko deset dolara. Alternativu predstavlja dosta jeftiniji hleb koji se može pronaći na pumpama, ali je on sladak i samim tim nije predodređen za naš ukus.
Brašno stoji na ceni od dva dolara za pakovanje od dva kilograma, a isto pakovanje šećera košta tri dolara. Meso je donekle pristupačnije, cene su najrazličitije u zavisnosti od kvaliteta i tako se na primer može pronaći slanina veće gramaže nego u Srbiji za tri do sedam dolara. Sa druge strane, izbor ostalih suhomesnatih proizvoda poput različitih kobasica, hot dogova, sudžuka i sličnog je izvanredan i tu je primetna najveća razlika u odnosu na prodavnice u Srbiji.
U Americi, a primećujemo i širom sveta, sve su popularnija gotova jela. Veliki brendovi i lanci brze hrane plasiraju svoju hranu kao zamrznutu i u tom slučaju su cene pristupačnije nego kada biste konzumirali iste proizvode u njihovim lancima. Tako je, na primer, cena zamrznute pice šest dolara, dok bi pica u nekom restoranu koštala oko 20 dolara. Ipak, Mekdonalds u Americi je pristupačniji nego kod nas, pa prosečan obrok u Meku ispadne nešto ispod deset dolara po osobi.
Ono što je specifično za Ameriku jeste širok izbor pića sa najrazličitijim ukusima, gde prednjače vode kojima su dodati brojni vitamini. Cena ovih proizvoda je oko jednog dolara po flašici, a cena obične vode iznosi oko 15 dinara po maloj flašici. Sokovi se uglavnom prodaju u velikim ambalažama od po tri litre i cena je oko četiri dolara.
Primetan je i širok spektar alkoholnih pića po najrazličitijim cenama. Tako se vina mogu pronaći u rangu od pet dolara, pa sve do četrdeset. Postoje i Džek Denijelsi sa različitim ukusima i cena je oko 35 dolara, a pivo se može pronaći po ceni od 80 dinara po limenci.
Odeća i tehnologija nisu podlegle promeni cena
Prodavnice poput Aldija i Volmarta posebno krasi širok spektar proizvoda koji se mogu pazariti. Ovde nije reč samo o svakodnevnim prehrambenim namirnicama, već je moguće pronaći i tehnologiju najnovije generacije, poput Metinih naočara za virtuelnu realnost.
Ovi proizvodi drže cenu koja nije podložna inflaciji, što pokazuje da su inflacijom najviše pogođeni niži i srednji slojevi u Americi. Pričamo o ljudima koji najviše osete skok cena u namirnicama koje su nužni da kupuju na svakodnevnom nivou.
Sa druge strane, odeća je vrlo pristupačna, pa se tako markirani duksevi mogu pronaći već za 2700 dinara. Tu je reč o široko rasprostranjenim i poznatim brendovima, poput Riboka, Adidasa, Najka i ostalih. Česti su i popusti tako da nije redak slučaj da se jakna od 300 dolara pronađe i za 14, kako navodi Igor. Naravno, sve je stvar dobrog istraživanja i pripreme pred takvu kupovinu, pa donekle i sreće, jer nije uvek tako lako pronaći odgovarajuću veličinu za traženi odevni proizvod.
U velikim lancima poput ovih, mogu se pronaći i blurej uređaji, ploče za gramofon, dečije igračke, video igrice i proizvodi kućne tehnike. Od nekih svakodnevnih proizvoda valja istaći toalet papir čija cena varira od proizvođača, pa najjeftiniji se može pronaći po ceni od 11 dolara za 16 rolni, a cena baterija iznosi oko 1600 dinara.
Svakodnevni troškovi života u Americi
Kada govorimo o životu u Americi, ustaljeno je mišljenje da najviše novca ode na osiguranje i propratne troškove. Kada govorimo o registraciji automobila, ona varira od modela, pa tako za Golf iz 2015. godišnje iznosi 152 dolara, a za Teslu 600 dolara. Razlog za to je postojanje određene akcize u ceni goriva i onda se razlika u ceni za električna vozila obračunava kroz registraciju. Osiguranje za Golfa iznosi 725 dolara godišnje, dok je u slučaju Tesle 1200 dolara.
Specifično za Ameriku je to da je osiguranje kuće obavezno, posebno u slučaju ako ste kupac na kredit. Ono naravno zavisi od različitih faktora ali za kuću od nešto više od 200 kvadrata iznosi 1530 dolara godišnje, a interesantno je to da se povrede drugih lica pod vašim krovom vode kao vaši troškovi, pa u skladu sa tim postoje različiti paketi osiguranja.
Račun za struju u kući pomenute veličine iznosi 88 dolara, a grejanje na gas predstavlja dodatne troškove u vidu 100 dolara. Kanalizacija košta 43 dolara mesečno, voda 26 dolara, a odnošenje đubreta 20 dolara mesečno. Olakšavajuću činjenicu predstavlja to da jedna ista kompanija obezbeđuje sve ove usluge i samim tim ih i naplaćuje, što dodatno olakšava ceo proces plaćanja.
Sa druge strane, zdravstveno osiguranje u Americi je posebna priča i predstavlja ogromne troškove, iako zavisi od osobe do osobe. Ipak, kada posmatramo sve ove cene i troškove, moramo ih usporediti sa kvalitetom života i visinom životnog standarda u Americi jer jedino tada dobijamo potpunu sliku skupoće ovih namirnica. Posebno ukoliko napravimo poređenje sa životnim standardom i visinom cena u Srbiji.
Izvor: Srbija Danas/BizPortal/Andrej Lalić/M.A.