ПОЗНАТИ СРПСКИ ЈУТЈУБЕР УПОРЕДИО ЦЕНЕ У СРБИЈИ И АМЕРИЦИ: "Воће се продаје на комад, хлеб је безукусан, али је зато месо..." (ВИДЕО)

Познати српски јутјубер, Игор Ракоција са канала "BalkanTech“, недавно је имао прилику да се из прве руке увери у све предности и мане живота у САД-у, конкретно у држави Ајова. Он је својим пратиоцима пренео утиске и цене из једних од најпопуларнијих ланаца америчких самопослуга, Волмарта и Алдија. У овим маркетима се могу пронаћи најразличитији производи попут хране, технике, одеће и сличног, а оно што их посебно краси јесу релативно ниже цене. Саме разлике у ценама између ова два ланца продавница су минималне и варирају од производа до производа.

Ипак, оно што овај јутјубер истиче јесте да је приметна инфлација и у Америци, а она се највише огледа у цени прехрамбених намирница.

Храна највише под ударом инфлације

Оно што је занимљиво за Волмарт јесте то да се воће и поврће продаје по комаду, односно да је наведена цена у тој мерној јединици. То у Алдију није случај, али саме цене нису драстично различите, па је тако цена авокада 68 центи по комаду, док пола киле парадајза кошта један долар, а кило јабука износи мало више од два долара. Управо су ово намирнице на којима се највише види поскупљење у протеклом периоду, истиче јутјубер.

Главни проблем са којим се сусрећу људи са наших простора представља немогућност да се пронађе квалитетан хлеб, односно онакав на какав смо ми навикли. У продавницама су углавном замрзнути и безукусни, а цена  може ићи и до преко десет долара. Алтернативу представља доста јефтинији хлеб који се може пронаћи на пумпама, али је он сладак и самим тим није предодређен за наш укус.

Брашно стоји на цени од два долара за паковање од два килограма, а исто паковање шећера кошта три долара. Месо је донекле приступачније, цене су најразличитије у зависности од квалитета и тако се на пример може пронаћи  сланина веће грамаже него у Србији за три до седам долара. Са друге стране, избор осталих сухомеснатих производа попут различитих кобасица, хот догова, суџука и сличног је изванредан и ту је приметна највећа разлика у односу на продавнице у Србији.

У Америци, а примећујемо и широм света, све су популарнија готова јела. Велики брендови и ланци брзе хране пласирају своју храну као замрзнуту и у том случају су цене приступачније него када бисте конзумирали исте производе у њиховим ланцима. Тако је, на пример, цена замрзнуте пице шест долара, док би пица у неком ресторану коштала око 20 долара. Ипак, Мекдоналдс у Америци је приступачнији него код нас, па просечан оброк у Меку испадне нешто испод десет долара по особи.

Оно што је специфично за Америку јесте широк избор пића са најразличитијим укусима, где предњаче воде којима су додати бројни витамини. Цена ових производа је око једног долара по флашици, а цена обичне воде износи око 15 динара по малој флашици. Сокови се углавном продају у великим амбалажама од по три литре и цена је око четири долара.

Приметан је и широк спектар алкохолних пића по најразличитијим ценама. Тако се вина могу пронаћи у рангу од пет долара, па све до четрдесет. Постоје и Џек Денијелси са различитим укусима и цена је око 35 долара, а пиво се може пронаћи по цени од 80 динара по лименци.
Одећа и технологија нису подлегле промени цена

Продавнице попут Алдија и Волмарта посебно краси широк спектар производа који се могу пазарити. Овде није реч само о свакодневним прехрамбеним намирницама, већ је могуће пронаћи и технологију најновије генерације, попут Метиних наочара за виртуелну реалност.

Ови производи држе цену која није подложна инфлацији, што показује да су инфлацијом највише погођени нижи и средњи слојеви у Америци. Причамо о људима који највише осете скок цена у намирницама које су нужни да купују на свакодневном нивоу.

Са друге стране, одећа је врло приступачна, па се тако маркирани дуксеви могу пронаћи већ за 2700 динара. Ту је реч о широко распрострањеним и познатим брендовима, попут Рибока, Адидаса, Најка и осталих. Чести су и попусти тако да није редак случај да се јакна од 300 долара пронађе и за 14, како наводи Игор.  Наравно, све је ствар доброг истраживања и припреме пред такву куповину, па донекле и среће, јер није увек тако лако пронаћи одговарајућу величину за тражени одевни производ.

У великим ланцима попут ових, могу се пронаћи и блуреј уређаји, плоче за грамофон, дечије играчке, видео игрице и производи кућне технике. Од неких свакодневних производа ваља истаћи тоалет папир чија цена варира од произвођача, па најјефтинији се може пронаћи по цени од 11 долара за 16 ролни, а цена батерија износи око 1600 динара.

Свакодневни трошкови живота у Америци

Када говоримо о животу у Америци, устаљено је мишљење да највише новца оде на осигурање и пропратне трошкове. Када говоримо о регистрацији аутомобила, она варира од модела, па тако за Голф из 2015. годишње износи 152 долара, а за Теслу 600 долара. Разлог за то је постојање одређене акцизе у цени горива и онда се разлика у цени за електрична возила обрачунава кроз регистрацију. Осигурање за Голфа износи 725 долара годишње, док је у случају Тесле 1200 долара.

Специфично за Америку је то да је осигурање куће обавезно, посебно у случају ако сте купац на кредит. Оно наравно зависи од различитих фактора али за кућу од нешто више од 200 квадрата износи 1530 долара годишње, а интересантно је то да се повреде других лица под вашим кровом воде као ваши трошкови, па у складу са тим постоје различити пакети осигурања.

Рачун за струју у кући поменуте величине износи 88 долара, а грејање на гас представља додатне трошкове у виду 100 долара. Канализација кошта 43 долара месечно, вода 26 долара, а одношење ђубрета 20 долара месечно. Олакшавајућу чињеницу представља то да једна иста компанија обезбеђује све ове услуге и самим тим их и наплаћује, што додатно олакшава цео процес плаћања.

Са друге стране, здравствено осигурање у Америци је посебна прича и представља огромне трошкове, иако зависи од особе до особе. Ипак, када посматрамо све ове цене и трошкове, морамо их успоредити са квалитетом живота и висином животног стандарда у Америци јер једино тада добијамо потпуну слику скупоће ових намирница. Посебно уколико направимо поређење са животним стандардом и висином цена у Србији.

Извор: Србија Данас/БизПортал/Андреј Лалић/М.А.