SRPSKA FIRMA SKRATILA RADNO VREME Produktivnost skočila za 20 odsto!
Domaći startap pokrenuo je pilot projekat u trajanju od tri meseca, kako bi videli efekte kraćeg radnog vremena na poslovanje - kvota značajno skočila
U poslednje vreme izuzetno je popularna tema radnog vremena od 7 ili manje sati, radnih nedelja od 4 dana umesto 5 i drugih skraćenih opcija rada.
Trebalo bi samo voditi računa i razlikovati skraćeni rad od kompresovanog, kojeg na engleskom zovu "compressed work week". Naime, kompresovana radna nedelja podrazumeva da se 40 radnih sati zapravo "sažme" u četiri radna dana, produžavanjem radnog dana na 9 ili 10 sati.
Tema se aktivira svakog puta kada neka država odluči da testira ovaj vid rada, ali skraćeni radni dani i nedelje postoje već u mnogobrojnim kompanijama, čak i u Srbiji.
SUFICIT REPUBLIČKOG BUDŽETA: Od prošle godine priliv u državnoj kasi veći od 50 MILIJARDI!
IDEJNO REŠENJE ZA SVE BERAČE: Srbija prva osmilsila aplikaciju koja OLAKŠAVA ZAPOSLENJE SEZONACA!
Nekolicina firmi, možda čak i nešto veći broj, dugi niz godina nudi skraćeni radni dan petkom na primer, a koncept fleksibilnog radnog vremena takođe može spadati i u domen "kompresovanog". Međutim, ne postoji veliki broj onih koji su se opredelili za permanentno skraćeno radno vreme.
Domaća firma, koja se bavi razvojem video plejera i monetizacijom i kao takva posluje na svetskom tržištu, pre svega u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, ali ima i klijente u našoj zemlji, takođe promoviše skraćeno radno vreme. Startap je osnovan je 2016. godine, a od 2018. posluje sa skraćenim radnim vremenom.
- Težnje da sistem bude efikasniji, ljudi zadovoljniji kao i da ostavimo više prostora za privatan život naših zaposlenih naveli su nas na razmišljanje a potom i implementaciju skraćenog radnog vremena - kaže HR menadžer u kompaniji.
- Promenu smo uveli prilikom selidbe iz stare kancelarije u novu, kada smo i zvanično pokrenuli pilot projekat u trajanju od tri meseca, kako bismo videli efekte na naše poslovanje.
Iz firme navode da je u prvi mah odluka dobro prihvaćena od strane zaposlenih ali je menadžment naravno imao svoje rezerve, jer nisu bili sigurni u to koliko će skraćenje radnog vremena uticati na dostizanje poslovnih ciljeva.
- 6,5 sati rada uz naravno 30 minuta za pauzu delovalo je isuviše kratko u odnosu na standardnih 8 sati - odnosno 7,5h i 30 minuta pauze, iako je razlika samo jedan sat - navodi menadžer.
Produktivnost veća čak 20 odsto
Zaposlenima je bilo potrebno neko vreme da se priviknu na ovaj novi sistem, ali je već nakon dve nedelje situacija došla na svoje. Posle test perioda urađena je evaluacija i rezultati koji su pristigli obradovali su mnoge. Naravno, direktno subjektivan utisak zaposlenih bio je pozitivan što se kasnije odrazilo i na opšte zadovoljstvo u radu, a i danas predstavlja dobar dodatak benefitima zbog kojih se kandidati odlučuju za prijavu za posao.
Sa druge strane, zvanične analize pokazale su povećanje produktivnosti i ispunjavanja kvota između 15 i 20 procenata!
Kroz razgovor sa zaposlenima otkriveno je i zbog čega je to tako.
Izmenom nečega što je standardno a u korist zaposlenog, svi koji rade u kompaniji primarno su osetili benefit toga da firma brine o njima zbog čega su i oni odlučili da na neki način "uzvrate" firmi. Drugi, možda i značajniji razlog je što skraćeno vreme postavlja zaposlene u specifičnu situaciju fokusa i rada kako bi zapravo obavili sve što je zacrtano za taj rad unutar 7 sati radnog dana. To znači da su primera radi sastanci efikasniji i traju znatno manje, neobavezni razgovori smanjeni su na minimum i u tom smislu dolazi do povećanja fokusa uz smanjenje "raspršivanja" vremena na sekundarne stvari. To takođe znači da je manje vremena za "zabavu" ali isto tako i sat vremena više za slobodno vreme van posla - za porodicu, prijatelje pa u krajnjoj liniji i između zaposlenih ali van kancelarije. U razgovoru sa timom ove firme ispostavilo se da je to znatno važnije.
Zašto kazna zapravo ne funkcioniše
Dokazano je i da duže trajanje radnog vremena apsolutno ne znači i veću efikasnosti a poznati su i primeri iz sveta i okruženja kada su kao vid "kazne" radna vremena produžavana na 8,5 ili 9 sati. Produktivnost je naravno prirodno opala.
Stoga ne čudi da se u 7 sati može uraditi više nego u 8, jer je ključ u tome koliko je zapravo aktivnog rada unutar radnog vremena a ne koliko ono traje.
Iz ove inicijative izrasla je i druga - sastanci unutar kompanije se izbegavaju, koliko je god moguće, a ako su već neophodni održavaju se unutar 15 minuta. Svi koji su imali prilike da idu na sastanke znaju koliko oni mogu biti nepotrebno gubljenje vremena kada skrenu sa svog fokusa. Na ovaj način svi učesnici su unapred pripremljeni, sa unapred određenim temama koje se efikasno prolaze.
Ovo je samo jedna od uspešnih priča "skraćene" radne nedelje. Naravno, svaka inicijativna ima i svoju drugu stranu - potrebno je opitmizovati poslovanje i uvideti da li skraćenje radnog dana dovodi do toga da ljudi zapravo ostaju na poslu duže bez obzira na to što "na papiru" rade kraće.
U ovoj firmi navode da to nije tako i da ljudi maksimalno koriste ovaj benefit. Pitanje je šta će i druge kompanije preduzeti u ovom smislu i na koji način će optimizovati svoje poslovanje.
Čak i ako ne žele, svetske tendencije lagano se prelivaju i na naše krajeve i da bi ostale konkurentne, kompanije iz segmenata u kojima vlada konkurencija, moraće da se prilagode.
POSLEDICE BREGZITA VEĆ SE OSEĆAJU: Trećina malih preduzetnika spremna da NAPUSTI Britaniju!
Raspad sistema u EU nakon Bregzita? Nemačka i Austrija OŠTRO PROTIV Brisela
Dobra vest za privrednike: Ministarstvo privrede DODELJUJE 850 MILIONA DINARA BESPOVRATNIH SREDSTAVA
Otvorena konferencija "Innovation Talk 2020": Srbija otvorena za saradnju sa fondovima rizičnog kapitala
SEZONCI NAPUMPALI DRŽAVNI BUDŽET SRBIJE: Gotovo 27.000 zaposlenih donelo 2,2 MILIONA evra!
