Stare punjače možete da bacite u smeće: Od 1. januara na snazi regulativa koja ih zabranjuje

Cilj Direktive 2022/2380, poznate kao zajedničko rešenje za punjenje, je smanjenje elektronskog otpada i rešavanje tržišne fragmentacije.

Zahtev za USB-C predstavlja samo deo ove direktive. Ona takođe uključuje propise o brzom punjenju, razdvajanju punjača od uređaja prilikom prodaje i uvođenju poboljšanog obeležavanja - a sve ovo može učiniti život ljubiteljima tehnologije u EU mnogo jednostavnijim. Ako, naravno, sve bude funkcionisalo.

Koji uređaji su obuhvaćeni novom odlukom

Za početak, evo malo pozadine cele priče. Zemlje EU i parlament su postigle privremeni dogovor o zajedničkom rešenju za punjenje 7. juna 2022. godine. Zakonodavstvo je formalno odobreno u oktobru iste godine. Nakon što je dobilo zeleno svetlo od strane Saveta, zemljama je bilo dato vreme do 28. decembra 2024. da uključe ove propise u svoje nacionalne zakone, a tada će kompanije koje posluju unutar bloka morati da ih poštuju.

Sloboda korišćenja USB-C Opseg ove direktive znači da će njen uticaj osetiti i potrošači i preduzetnici, jer zajedničko rešenje za punjenje važi za sve što EU definiše kao radio opremu. To uključuje elektronske proizvode koji namerno emituju ili primaju radio talase u svrhu "komunikacije i/ili radiodeterminacije".

Regulativa eksplicitno pokriva mobilne telefone, tablete, digitalne kamere, slušalice, slušalice sa mikrofonom, ručne video igre, prenosne zvučnike, e-čitače, tastature, miševe, prenosne navigacione sisteme i slušalice koje se "pune kablom i mogu raditi sa napajanjem do 100 vati".

Na primer, PlayStation 5 ima snagu od 350 W, što znači da neće biti obuhvaćen ovom direktivom. Nintendo Switch koristi do 6 W u TV modu, što znači da će biti obuhvaćen. Jedini trenutni izuzetak su laptopovi, koji imaju rok do 28. aprila 2026. da se usklade sa direktivom.

Međutim, postoje i "sivi" delovi ove odredbe. Na primer, dronovi nisu na spisku, a nije jasno da li spadaju u druge kategorije kao što su digitalne kamere. U ovakvim slučajevima, Komisija kaže da će "kontinuirano pratiti razvoj tržišta, tržišnu fragmentaciju i tehnološki napredak“ s ciljem da lista uređaja bude što relevantnija i ažurirana".

Šta je sa bežičnim punjačima

Bežično punjenje takođe nije obuhvaćeno ovom direktivom. Komisija za sada kaže da će "promovisati harmonizaciju" ovog postupka kako bi se "izbegla buduća fragmentacija unutrašnjeg tržišta i negativni efekti po potrošače i životnu sredinu". Kako će to izgledati, trenutno je neizvesno.

Uprkos ovim nejasnoćama, ključna tačka je da većina potrošačke tehnologije u EU mora biti opremljena USB-C priključkom. Iako, ovo se odnosi samo na uređaj, jer priključci za punjače nisu obuhvaćeni ovom direktivom.

Ipak, za prosečnog korisnika neće biti velikih promena 28. decembra kada su u pitanju ulazi za punjenje. Većina uređaja na tržištu koji spadaju pod ovu direktivu već koriste USB-C. Čak je i Apple, veliki protivnik sa svojom Lightning tehnologijom, prešao na ovaj format na većini svojih uređaja.

Jedan interesantan detalj u ovoj regulativi je to što EU zapravo nije zabranila vlasničke portove za punjenje. Umesto toga, hardver samo mora imati mogućnost punjenja putem USB-C. To znači da trenutni MacBook uređaji sa MagSafe priključkom zadovoljavaju uslove, jer ih možete puniti i putem Apple-ovog magnetskog konektora i putem tehnologije koju je odabrala EU.

Uticaj na prodaju

Šta se dešava ako uređaj koji spada pod zajedničku direktivu za punjenje bude prodavan unutar bloka bez USB-C porta? U većini slučajeva, čak i ako je objavljen pre 28. decembra, ne može se prodavati. Na primer, Apple se navodno priprema da ukloni iPhone 14, iPhone SE i Magic Keyboard bez TouchID – poslednje uređaje sa Lightning priključkom – iz svoje prodaje unutar EU, kao što je to već učinio u Švajcarskoj.

Međutim, postoje izuzeci. Kada je reč o proizvodima koji su već u prometu, uređaji bez USB-C portova koji se prvi put plasiraju na tržište pre 28. decembra i dalje se mogu prodavati unutar EU.

Za potrebe ovog zakonodavstva, upravljački blok definiše "plasman na tržište" kao trenutak kada proizvođač ili uvoznik prvi put isporučuju proizvod distributeru ili krajnjem korisniku. "Proizvođači, uvoznici i distributeri treba da imaju vremena da iskoriste bilo koja prava koja su stekli prema postojećim nacionalnim ili EU pravilima, na primer da prodaju svoj postojeći inventar proizvoda proizvedenih u skladu sa postojećim pravilima", navodi Evropska komisija.

Drugim rečima, većina postojećih zaliha može se prodati ako je već u vlasništvu prodavca, iako prodavnica neće moći da kupi više jedinica. Moguće je da će prodavci biti oprezni i jednostavno povući uređaje sa prodaje ili ih premestiti na tržišta gde regulative nisu na snazi.

Brzo punjenje, ali pojednostavljeno Još jedan važan, ali manje poznat aspekt zajedničke direktive za punjenje odnosi se na unifikaciju brzog punjenja. Cilj EU je pojednostavljenje ovog često zbunjujućeg postupka. Upravljački organ definiše brzo punjenje kao bilo šta što se može napuniti putem kabla sa "naponima većim od 5 volti, strujama većim od 3 ampera ili snagama većim od 15 vati".

Kada uređaji dostignu ovaj prag, moraju biti kompatibilni sa USB Power Delivery (USB PD) standardom, protokolom za punjenje koji omogućava prenos energije putem USB-a, osim podataka. Dok su neki uređaji, poput iPhone-a i Google Pixel serije, već koristili ovaj standard neko vreme, drugi telefoni, poput OnePlus-a i OPPO-a, koriste vlasnički SUPERVOOC standard za punjenje bez podrške za USB PD.

Ova direktiva ima za cilj da obezbedi da uređaji koji nude brzo punjenje budu kompatibilni sa bilo kojim punjačem. Potrošači će, dakle, moći da napune svoj hardver maksimalnom brzinom koju punjači podržavaju. Ključni element je da mora biti omogućena potpuna funkcionalnost USB PD-a, bez ometanja bilo kojim drugim protokolom za punjenje.

Za potrošače, polje brzog punjenja verovatno će ostati zbunjujuće u kratkom roku, ali kako se hardver koji ljudi već poseduju polako bude zamenjivao, direktiva bi trebalo da pojednostavi ovaj proces u budućnosti.