POSLEDICE ĆE OSETITI CEO SVET: Posle pandemije očekuje nas nešto mnogo gore, elita u problemu
Sprema se veliko čišćenje?
Određivanje kompanija koje treba spasiti ili ostaviti da propadnu biće glavni izazov sa kojim će se vlade suočiti nakon pandemije, navodi se u izveštaju G30 objavljenom u ponedeljak.
Stalno slušamo kako otplaćujemo Titove kredite: Otkrivamo vam na šta je on potrošio pare koje danas vraćamo
Ova godina najbolje pokazala značaj poljoprivrede: Daje novu, dodatnu vrednost za ukupan ekonomski rast Srbije
"HODAJU PO TANKOJ ŽICI" KAKO SE ZAHUKTAVA KORONA: Zapošljavaju 50.000 ljudi u Srbiji, a ekonomija im sve umornija
Izveštaj daje sliku teškog ekonomskog okruženja nakon pandemije, jer kompanije moraju pokušati da se reše masovnog nivoa duga koji su akumulirale kako bi preživele pad i izuzetne okolnosti koje prate krizu.
Jednom kada se iscrpe ogromni programi finansijske podrške koje su vlade pokrenule kako bi ublažile efekte pandemije, grupa međunarodnih ekonomista strahuje od krize u finansijskoj solventnosti, navodi se u izveštaju, citira izveštaj agencija "Frans pres".
Raghuram Ragan, bivši guverner IRB-a, koji trenutno radi na Univerzitetu u Čikagu, koji je nadgledao izveštaj, rekao je:
- Ni na koji način ne kažemo da znamo razmere problema. Ovo je prikriveno velikom pruženom podrškom. Dok je bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, koji je takođe učestvovao u izveštaju, rekao da je do sada bilo relativno malo bankrota jer "protok sredstava (finansijska podrška) krije osnovnu činjenicu".
Izveštaj globalne grupe, koji čine ekonomski i finansijski lideri iz javnog i privatnog sektora i akademske zajednice, ima za cilj da vodi vlade kako da izbegnu pružanje resursa kompanijama koje će biti u nepovoljnom položaju u postpandemijskom svetu, i umesto toga " da se prilagode stvarnosti novog sveta".
To uključuje podsticanje "neophodnih ili poželjnih poslovnih transformacija" u sektorima koji se sve više digitalizuju. Izveštaj takođe preporučuje preispitivanje zakona o bankrotu za teško zadužene kompanije koje je teško preživeti čak i ako imaju održivu strategiju.
- Suština izazova leži u činjenici da, iako trenutna kriza proizvodi mnogo više kompanija sa zdravim osnovnim poslovnim modelima, ali lošim bilansima stanja, većina jurisdikcija ima postupke stečaja koji u osnovi pretpostavljaju da preduzeće sa lošim bilansom ima loše uobličenu strukturu - stoji u Izveštaju.
Izveštaj takođe poziva na širok pomak u strukturi finansiranja ka akcijama, a ne prema dugu, dodajući da bi vlade mogle da uspostave politike za podsticanje restrukturiranja bilansa stanja ili da same daju zalihe.
- Ove vladine inicijative, pravilno organizovane, mogu generisati značajnu investicijsku dobit da bi delimično ili u potpunosti nadoknadile troškove podsticaja ili gubitaka koje vlade pretrpe od kompanija koje propadaju.
