STUDIJA EVROPSKE UNIJE: Čak u sedam zemalja minimalac ispod 40 odsto prosečne plate, kakva je situacija na Balkanu?
Evropska unija iznela je studiju koja pokazuje da tri četvrtine ekonomskog troška većih minimalaca "iznesu" potrošači, a samo četvrtinu kompanije.
Tako je predlog direktive EU o "primerenijim" minimalnim platama izazvao negodovanje krovne organizacije poslodavaca Business Europe, a odluka hrvatske Vlade o povećanju minimalne bruto plate (s 4062 kune na 4250 kuna) dočekana je s kritikama u Hrvatskom Udruženju poslodavaca.
Deo primedbi, može da se svede na poruku "ne sada, ne u vreme pandemije".
PRESTONICA VOJVODINE USKORO DOBIJA SVOJ AERODROM: Nadomak Novog Sada gradi se pista sa salašima i poslovnom zonom
POTRES NA BERZAMA ZBOG AMERIČKIH IZBORA: Trampov govor promenio je sve!
ZDRAVSTVO DOBIJA ZAMAJAC OD DRŽAVE: Zna se IZNOS nagrade za medicinare!
Udar na sektore
Iz Komisije odgovaraju da se "dostojanstvo rada ne može dovoditi u pitanje ni u kriznim vremenima", a upozorava se kako je koronakriza posebno udarila sektore s većim udelom radnika s niskim platama, kao što su trgovina i turizam, kao i da će kriza verovatno imati i jači uticaj na ionako ranjive radnike.
Za razliku od zemalja na Balkanu gde konačnu odluku o minimalcu donosi država, o evropskoj direktivi će se voditi rasprava posle koje će se glasati u parlamentu.
EU dalje ne propisuje nivo minimalne plate, ali predlaže političke pakete koji će voditi dizanju tih plata, bilo da su u pitanju članice koje, kao Hrvatska, zakonski propisuju minimalac (a kolektivni ugovori u nizu sektora samo određuju iznos plate iznad tog minimuma) ili se to određuje isključivo kolektivnim ugovorima (u Danskoj, Italiji, Kipru, Austriji, Finskoj i Švedskoj).
Kako se vidi iz dokumenta EK, u većini članica minimalne plate nisu dovoljne za pristojan život i na njih pravo ne ostvaruju svi radnici.
Od 21 zemlje koja zakonski određuje minimalac, lane je samo Portugal osigurao da taj iznos ne bude ni ispod 60 posto medijalne plate niti ispod 50 odsto prosečne plate.
Što se Hrvatske tiče, minimalna plata je kontinuirano rasla poslednjih godina, ali je i dalje ispod 50 odssto medijalne plate, kao što je i u Estoniji, Malti, Irskoj, Češkoj, Litaniji, Nemačkoj, Holandiji i Grčkoj.
U sedam zemalja je minimalac čak ispod 40 odsto prosečne plate (u Hrvatskoj je na oko 46 posto). Generalni pokazatelji pak govore da radnici u nisko plaćenim sektorima bolje prolaze u državama gde se nadnice određuju kolektivnim ugovorima.
Udeo radnika koji primaju minimalnu platu u EU jako varira - manje od pet posto je to, na primer u Belgiji i Malti, a oko 20 odsto u Portugalu i Rumuniji. U Hrvatskoj je taj udeo gotovo 15 odsto.
Podsetimo, i Srbija se odlučila za povećanje minimalaca, i on će od 1. januara biti veći za 2.000, odnosno, isnosiće 32.126 dinara.
