СТУДИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: Чак у седам земаља минималац испод 40 одсто просечне плате, каква је ситуација на Балкану?
Европска унија изнела је студију која показује да три четвртине економског трошка већих минималаца "изнесу" потрошачи, а само четвртину компаније.
Тако је предлог директиве ЕУ о "примеренијим" минималним платама изазвао негодовање кровне организације послодаваца Business Еуропе, а одлука хрватске Владе о повећању минималне бруто плате (с 4062 куне на 4250 куна) дочекана је с критикама у Хрватском Удружењу послодаваца.
Део примедби, може да се сведе на поруку "не сада, не у време пандемије".
ПРЕСТОНИЦА ВОЈВОДИНЕ УСКОРО ДОБИЈА СВОЈ АЕРОДРОМ: Надомак Новог Сада гради се писта са салашима и пословном зоном
ПОТРЕС НА БЕРЗАМА ЗБОГ АМЕРИЧКИХ ИЗБОРА: Трампов говор променио је све!
ЗДРАВСТВО ДОБИЈА ЗАМАЈАЦ ОД ДРЖАВЕ: Зна се ИЗНОС награде за медицинаре!
Удар на секторе
Из Комисије одговарају да се "достојанство рада не може доводити у питање ни у кризним временима", а упозорава се како је коронакриза посебно ударила секторе с већим уделом радника с ниским платама, као што су трговина и туризам, као и да ће криза вероватно имати и јачи утицај на ионако рањиве раднике.
За разлику од земаља на Балкану где коначну одлуку о минималцу доноси држава, о европској директиви ће се водити расправа после које ће се гласати у парламенту.
ЕУ даље не прописује ниво минималне плате, али предлаже политичке пакете који ће водити дизању тих плата, било да су у питању чланице које, као Хрватска, законски прописују минималац (а колективни уговори у низу сектора само одређују износ плате изнад тог минимума) или се то одређује искључиво колективним уговорима (у Данској, Италији, Кипру, Аустрији, Финској и Шведској).
Како се види из документа ЕК, у већини чланица минималне плате нису довољне за пристојан живот и на њих право не остварују сви радници.
Од 21 земље која законски одређује минималац, лане је само Португал осигурао да тај износ не буде ни испод 60 посто медијалне плате нити испод 50 одсто просечне плате.
Што се Хрватске тиче, минимална плата је континуирано расла последњих година, али је и даље испод 50 odssto медијалне плате, као што је и у Естонији, Малти, Ирској, Чешкој, Литанији, Немачкој, Холандији и Грчкој.
У седам земаља је минималац чак испод 40 одсто просечне плате (у Хрватској је на око 46 посто). Генерални показатељи пак говоре да радници у ниско плаћеним секторима боље пролазе у државама где се наднице одређују колективним уговорима.
Удео радника који примају минималну плату у ЕУ јако варира - мање од пет посто је то, на пример у Белгији и Малти, а око 20 одсто у Португалу и Румунији. У Хрватској је тај удео готово 15 одсто.
Подсетимо, и Србија се одлучила за повећање минималаца, и он ће од 1. јануара бити већи за 2.000, односно, исносиће 32.126 динара.
