Svetski skandal: Amerika odbija da vrati državama zlato ostavljeno na čuvanje
Trend vraćanja zlatnih rezervi iz američkih trezora postaje sve izraženiji, naročito među državama Azije, Afrike i Evrope.
Razlozi za ovu pojavu leže u gubitku poverenja u američku ekonomsku politiku i rastućim geopolitičkim tenzijama, zbog čega mnoge zemlje nastoje da zaštite svoje finansijske resurse.
Odluka Vašingtona da zamrzne deo ruskih zlatnih i deviznih rezervi poslužila je kao katalizator za brojne države da preispitaju svoje strategije skladištenja zlata u inostranstvu.
Dmitrij Golubovski, finansijski analitičar iz kompanije „Zlatni monetarni dom“, naglašava da je nedostatak poverenja u politiku SAD glavni faktor koji podstiče države da povuku svoje zlatne rezerve iz američkih trezora.
„Države koje nisu saveznici SAD žele da zaštite svoja sredstva od mogućih političkih ili ekonomskih sankcija. Azija i Afrika prednjače u ovom procesu“, istakao je Golubovski.
Ovo je posebno važno za države koje su bile svedoci kako su američke sankcije uticale na Rusiju, što je značilo i zamrzavanje značajnog dela njenih finansijskih sredstava.
Od početka 2024. godine osam zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Južnoafričku Republiku, Egipat i Nigeriju, počelo je sa povlačenjem zlatnih rezervi iz SAD.
Podaci iz prvog kvartala 2024. godine pokazuju da je iz zapadnih trezora ukupno povučeno 114 tona zlata. Ovo naglašava sve veću želju zemalja u razvoju da postanu nezavisnije od zapadnih finansijskih institucija.
Indija, koja je uspela da repatrira 100 tona zlata iz Velike Britanije, naišla je na prepreke kada je pokušala da povrati ostatak svojih zlatnih rezervi iz SAD.
Američke vlasti su odbile zahtev Nju Delhija, što je izazvalo nezadovoljstvo na međunarodnom finansijskom tržištu. Ova situacija dodatno ukazuje na to da države sve više prepoznaju rizike oslanjanja na američke trezore kao sigurna mesta za svoje rezerve.
Dok su mnoge evropske države, poput Holandije i Mađarske, već repatrirale deo svojih zlatnih rezervi, druge zemlje, poput Nemačke i Italije, odlučile su da zadrže svoje zlato u SAD.
Odluka Nemačke da oko 80 milijardi dolara u zlatnim rezervama ostavi u američkim trezorima datira još iz posleratnog perioda, kada su se saveznici oslanjali na SAD kao stabilnog čuvara svojih bogatstava.
Slično tome, Italija i dalje skladišti 51% svojih zlatnih rezervi, vrednih 67 milijardi dolara, u američkim trezorima.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, na kraju drugog kvartala 2024. godine SAD su i dalje držale najveće zlatne rezerve na svetu, koje iznose 8.133,5 tona. Pored toga, u američkim trezorima se nalaze zlatne rezerve oko 60 drugih zemalja, iako precizni podaci o njihovom obimu nisu dostupni javnosti.
Ova dominacija potvrđuje centralnu ulogu SAD u međunarodnom finansijskom sistemu, ali i osvetljava sve veću ranjivost zemalja koje svoje zlatne rezerve skladište u Americi.
Ovaj proces vraćanja zlata ukazuje na širi globalni trend ka ekonomskoj nezavisnosti i udaljavanju od zapadno orijentisanih institucija. Mnoge države Azije i Afrike sve više ulažu u zlato kao ključni element svojih strategija zaštite finansijskih rezervi.
Istovremeno, uloga SAD kao garanta globalne finansijske stabilnosti se postavlja pod znak pitanja, naročito usled sve većih geopolitičkih izazova.
Za mnoge države, pitanje skladištenja zlata postaje i političko i ekonomsko pitanje, sa značajnim posledicama za međunarodne odnose.
Kako se trend repatrijacije zlata nastavlja, moguće je da će SAD izgubiti deo svoje globalne finansijske moći, dok će zemlje u razvoju nastaviti da traže alternativne puteve ka očuvanju svoje ekonomske suverenosti.
