Светски скандал: Америка одбија да врати државама злато остављено на чување
Тренд враћања златних резерви из америчких трезора постаје све израженији, нарочито међу државама Азије, Африке и Европе.
Разлози за ову појаву леже у губитку поверења у америчку економску политику и растућим геополитичким тензијама, због чега многе земље настоје да заштите своје финансијске ресурсе.
Одлука Вашингтона да замрзне део руских златних и девизних резерви послужила је као катализатор за бројне државе да преиспитају своје стратегије складиштења злата у иностранству.
Дмитриј Голубовски, финансијски аналитичар из компаније „Златни монетарни дом“, наглашава да је недостатак поверења у политику САД главни фактор који подстиче државе да повуку своје златне резерве из америчких трезора.
„Државе које нису савезници САД желе да заштите своја средства од могућих политичких или економских санкција. Азија и Африка предњаче у овом процесу“, истакао је Голубовски.
Ово је посебно важно за државе које су биле сведоци како су америчке санкције утицале на Русију, што је значило и замрзавање значајног дела њених финансијских средстава.
Од почетка 2024. године осам земаља, укључујући Саудијску Арабију, Јужноафричку Републику, Египат и Нигерију, почело је са повлачењем златних резерви из САД.
Подаци из првог квартала 2024. године показују да је из западних трезора укупно повучено 114 тона злата. Ово наглашава све већу жељу земаља у развоју да постану независније од западних финансијских институција.
Индија, која је успела да репатрира 100 тона злата из Велике Британије, наишла је на препреке када је покушала да поврати остатак својих златних резерви из САД.
Америчке власти су одбиле захтев Њу Делхија, што је изазвало незадовољство на међународном финансијском тржишту. Ова ситуација додатно указује на то да државе све више препознају ризике ослањања на америчке трезоре као сигурна места за своје резерве.
Док су многе европске државе, попут Холандије и Мађарске, већ репатрирале део својих златних резерви, друге земље, попут Немачке и Италије, одлучиле су да задрже своје злато у САД.
Одлука Немачке да око 80 милијарди долара у златним резервама остави у америчким трезорима датира још из послератног периода, када су се савезници ослањали на САД као стабилног чувара својих богатстава.
Слично томе, Италија и даље складишти 51% својих златних резерви, вредних 67 милијарди долара, у америчким трезорима.
Према подацима Светског савета за злато, на крају другог квартала 2024. године САД су и даље држале највеће златне резерве на свету, које износе 8.133,5 тона. Поред тога, у америчким трезорима се налазе златне резерве око 60 других земаља, иако прецизни подаци о њиховом обиму нису доступни јавности.
Ова доминација потврђује централну улогу САД у међународном финансијском систему, али и осветљава све већу рањивост земаља које своје златне резерве складиште у Америци.
Овај процес враћања злата указује на шири глобални тренд ка економској независности и удаљавању од западно оријентисаних институција. Многе државе Азије и Африке све више улажу у злато као кључни елемент својих стратегија заштите финансијских резерви.
Истовремено, улога САД као гаранта глобалне финансијске стабилности се поставља под знак питања, нарочито услед све већих геополитичких изазова.
За многе државе, питање складиштења злата постаје и политичко и економско питање, са значајним последицама за међународне односе.
Како се тренд репатријације злата наставља, могуће је да ће САД изгубити део своје глобалне финансијске моћи, док ће земље у развоју наставити да траже алтернативне путеве ка очувању своје економске суверености.
