Tehnološki sektor u velikom padu: DRAMATIČNO potonula cena deonica Tvitera

Na Vol Stritu su u utorak indeksi berzi znatno pali, izgubivši deo dobitaka od prethodnoga dana, što je najviše posledica oštrog pada cena deonica u tehnološkom sektoru.

To je najviše posledica oštrog pada cena deonica u tehnološkom sektoru jer ulagače zabrinjava mogućnost strože regulacije nakon slučaja neovlašćenog korišćenja podataka sa Fejsbuka.

Cena deonice Fejsbuka, koja je pod pritiskom od kada se saznalo da je konsultantska kompanija Kembridž Analitika, koja je radila na izbornoj kampanji predsednika SAD-a Donalda Trampa, dobila pristup podacima 50 miliona korisnika Fejsbuka bez njihovog pristanka, potonula je juče još 5 posto. Od kada je izbio taj skandal, deonica Fejsbuka pojeftinila je gotovo 18 posto, izgubivši na tržišnoj vrednosti oko 80 milijardi dolara.

Tehnološki sektor je prošle godine uverljivo predvodio na tržištu po dobicima, ali od početka ovoga meseca izgubio je više od 5 posto, pa je na putu najvećeg mesečnog gubitka od aprila 2016. godine. Oštro je juče, 12 posto, potonula i cena Tvitera, dok je deonica proizvođača čipova Nvidie pojeftinila 8 posto, a Alfabeta, matične kompanije Gugla, 4,5 posto.

I u većini ostalih sektora cene deonica su juče pale. Od 11 najvažnijih sektora S&P 500 indeksa, rast je zabeležen samo u tzv. defanzivnima, kao što su telekomunikacijski, potrošački, nekretninski i komunalni.

Tako su juče indeksi izgubili veliki deo dobitaka od ponedeljka, kada su cene deonica zabežile najveći dnevni skok u dve i po godine jer su splasnuli strahovi ulagača od trgovinskog rata između SAD-a i Kine.

- Na tržištu vlada nesigurnost jer jednostavno ne znate što se može očekivati. Preti puno rizika, a ulagači ne vole nesigurnost - kaže Peter Keni, strateg u kompaniji Global Markets Edvisori Group.

U poslednjih pet trgovinskih dana cene deonica su oštro pale u njih četiri, što je bila posledica strahovanja ulagača od trgovinskog rata nakon što je polovinom prošle nedelje predsednik Tramp najavio uvođenje carina do 60 milijardi dolara na uvoz kineske robe, a Kina najavila kontramere i borbu do kraja.

Mada, poslednjih dana obe strane poručuju da su spremne pregovarati, Kina je ipak u ponedeljak pozvala članice Međunarodne trgovinske organizacije (WTO) da se zajedno suprotstave američkim carinama kako SAD ne bi upropastio tu organizaciju.

Od kada su 26. januara vodeći indeksi na Vol Stritu dosegnuli najviše nivo u istoriji, tržište je pod pritiskom bojazni od rasta inflacije, ubrzanja tempa povećanja kamata američke središnje banke i mogućeg trgovinskog rata, stoga analitičari i idućih dana očekuju nestabilno trgovanje.

A na evropskim berzama cene deonica su juče porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,62 posto, na 7.000 bodova, dok je frankfurtski DAX skočio 1,56 posto, na 11.970 bodova, a pariski CAC 0,98 posto, na 5.115 bodova.

Na azijskim berzama su u sredu cene deonica pale, prateći gubitke Vol Strita dan pre, što je najviše posledica pritiska na tehnološki sektor jer se ulagači plaše strože regulacije tog sektora.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 6,30 sati u minusu 0,9 posto.

Pritom je na Tokijskoj berzi Nikei indeks potonuo 1,8 posto, dok su cene deonica u Australiji, Hong Kongu, Šangaju i Južnoj Koreji spale između 0,7 i 1,4 posto.

Jutros su i na azijskim tržištima pod najvećim pritiskom deonice tehnoloških kompanija.

- Ulagači se plaše strože regulacije po pitanju Fejsbuka ili FANG-a i da će se povećati troškovi prilgođavanja - kaže Nobuhiko Kuramoči, strateg u kompaniji Mizuho Sekurities.

Deonice tzv. FANG-a – Fejsbuka, Amazon.coma, Netflixa i Gugla – već su dugo omiljene među ulagačima. Ulagači su oprezni i zbog trgovinskih napetosti između SAD-a i Kine.

- U interesu je Kine da nastavi trgovinu, a ne uvoditi kontramere. Stoga verujem da će se izbeći trgovinski rat i postići dogovor koji bi zadovoljio Vašington. Ali, na tržištu i dalje vlada nervoza jer nikad ne znate šta će predsednik SAD-a Donald Tramp učiniti. Ipak, verujem da će zabrinutost na tržištu postepeno slabiti -  kaže Hiroši Vatanabe, ekonomista u kompaniji Soni Finenšl Holdings.

A na tržištima nafte cene su osetno pale nakon jučerašnjeg izveštaja koje je pokazalo da su zalihe sirove nafte u SAD-u neočekivano porasle. Jutros je cena barela na londonskom tržištu spala 0,7 posto, na 69,65 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,8 posto, na 64,70 dolara.

Na valutnim tržištima je, pak dolar ponešto ojačao. Njegov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 89,29 bodova, dok je juče u ovo doba iznosio 89,12 bodova.

Pritom je američka valuta ojačala u odnosu na evropsku, pa je cena evra spala s jučerašnjih 1,2450 na 1,2415 dolara.

Ali, dolar je blago oslabio u odnosu na japansku valutu, pa se jutros njegov tečaj kreće oko 105,50 jena, dok je juče u ovo doba iznosio 105,70 jena.