Технолошки сектор у великом паду: ДРАМАТИЧНО потонула цена деоница Твитера

На Вол Стриту су у уторак индекси берзи знатно пали, изгубивши део добитака од претходнога дана, што је највише последица оштрог пада цена деоница у технолошком сектору.

То је највише последица оштрог пада цена деоница у технолошком сектору јер улагаче забрињава могућност строже регулације након случаја неовлашћеног коришћења података са Фејсбука.

Цена деонице Фејсбука, која је под притиском од када се сазнало да је консултантска компанија Кембриџ Аналитика, која је радила на изборној кампањи председника САД-а Доналда Трампа, добила приступ подацима 50 милиона корисника Фејсбука без њиховог пристанка, потонула је јуче још 5 посто. Од када је избио тај скандал, деоница Фејсбука појефтинила је готово 18 посто, изгубивши на тржишној вредности око 80 милијарди долара.

Технолошки сектор је прошле године уверљиво предводио на тржишту по добицима, али од почетка овога месеца изгубио је више од 5 посто, па је на путу највећег месечног губитка од априла 2016. године. Оштро је јуче, 12 посто, потонула и цена Твитера, док је деоница произвођача чипова Нвидие појефтинила 8 посто, а Алфабета, матичне компаније Гугла, 4,5 посто.

И у већини осталих сектора цене деоница су јуче пале. Од 11 најважнијих сектора S&P 500 индекса, раст је забележен само у тзв. дефанзивнима, као што су телекомуникацијски, потрошачки, некретнински и комунални.

Тако су јуче индекси изгубили велики део добитака од понедељка, када су цене деоница забежиле највећи дневни скок у две и по године јер су спласнули страхови улагача од трговинског рата између САД-а и Кине.

- На тржишту влада несигурност јер једноставно не знате што се може очекивати. Прети пуно ризика, а улагачи не воле несигурност - каже Петер Кени, стратег у компанији Глобал Маркетс Едвисори Гроуп.

У последњих пет трговинских дана цене деоница су оштро пале у њих четири, што је била последица страховања улагача од трговинског рата након што је половином прошле недеље председник Трамп најавио увођење царина до 60 милијарди долара на увоз кинеске робе, а Кина најавила контрамере и борбу до краја.

Мада, последњих дана обе стране поручују да су спремне преговарати, Кина је ипак у понедељак позвала чланице Међународне трговинске организације (WTO) да се заједно супротставе америчким царинама како САД не би упропастио ту организацију.

Од када су 26. јануара водећи индекси на Вол Стриту досегнули највише ниво у историји, тржиште је под притиском бојазни од раста инфлације, убрзања темпа повећања камата америчке средишње банке и могућег трговинског рата, стога аналитичари и идућих дана очекују нестабилно трговање.

А на европским берзама цене деоница су јуче порасле. Лондонски ФТСЕ индекс ојачао је 1,62 посто, на 7.000 бодова, док је франкфуртски DAX скочио 1,56 посто, на 11.970 бодова, а париски ЦАЦ 0,98 посто, на 5.115 бодова.

На азијским берзама су у среду цене деоница пале, пратећи губитке Вол Стрита дан пре, што је највише последица притиска на технолошки сектор јер се улагачи плаше строже регулације тог сектора.

МСЦИ индекс азијско-пацифичких деоница, без јапанских, био је око 6,30 сати у минусу 0,9 посто.

Притом је на Токијској берзи Никеи индекс потонуо 1,8 посто, док су цене деоница у Аустралији, Хонг Конгу, Шангају и Јужној Кореји спале између 0,7 и 1,4 посто.

Јутрос су и на азијским тржиштима под највећим притиском деонице технолошких компанија.

- Улагачи се плаше строже регулације по питању Фејсбука или ФАНГ-а и да ће се повећати трошкови прилгођавања - каже Нобухико Курамочи, стратег у компанији Мизухо Секуритиес.

Деонице тзв. ФАНГ-а – Фејсбука, Amazon.coma, Netflixa и Гугла – већ су дуго омиљене међу улагачима. Улагачи су опрезни и због трговинских напетости између САД-а и Кине.

- У интересу је Кине да настави трговину, а не уводити контрамере. Стога верујем да ће се избећи трговински рат и постићи договор који би задовољио Вашингтон. Али, на тржишту и даље влада нервоза јер никад не знате шта ће председник САД-а Доналд Трамп учинити. Ипак, верујем да ће забринутост на тржишту постепено слабити -  каже Хироши Ватанабе, економиста у компанији Сони Финеншл Холдингс.

А на тржиштима нафте цене су осетно пале након јучерашњег извештаја које је показало да су залихе сирове нафте у САД-у неочекивано порасле. Јутрос је цена барела на лондонском тржишту спала 0,7 посто, на 69,65 долара, док је на америчком тржишту барел појефтинио 0,8 посто, на 64,70 долара.

На валутним тржиштима је, пак долар понешто ојачао. Његов индекс, који показује вредност америчке у односу на шест најважнијих светских валута, креће се јутрос око 89,29 бодова, док је јуче у ово доба износио 89,12 бодова.

Притом је америчка валута ојачала у односу на европску, па је цена евра спала с јучерашњих 1,2450 на 1,2415 долара.

Али, долар је благо ослабио у односу на јапанску валуту, па се јутрос његов течај креће око 105,50 јена, док је јуче у ово доба износио 105,70 јена.