TIJANA IZ SUBOTICE NAPUSTILA SIGURAN POSAO I RAZVILA OPASAN BIZNIS: O njen proizvod se sada svi otimaju jer NE POSTOJE DVA ISTA (FOTO)
Tijana je jedina žena koja u Srbiji pravi džin.
Svake godine, druge subote u junu obeležava se Svetski dan džina. Iako se u početku koristio kao lek, džin je vrlo brzo kroz decenije našao put i primenu kao alkoholno piće i glavni sastojak mnogih koktela. Našao je put i do jedne Subotičanke, Tijane Faćol.
Svi se prijavljuju, a NIKO NE DOBIJE POSAO: "Poslovi duhovi" su OGLASI LAŽNE NADE!
Radnicima sleduje ODŠTETA OD TRI HILJADE EVRA: 230.000 ljudi dobija pare od države, a ovaj sektor će proći najbolje
MARIJA, TATJANA I VIKTORIJA OSNOVALE JEDINSTVENO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO U SRBIJI: "Sve je počelo zbog brata koji ima cerebralnu paralizu..." (VIDEO)
Nastao u Holandiji i Belgiji u dalekom 16. veku, džin se brzo proširio i na tlo Velike Britanije gde je postao popularno piće u narodu. Na domaćem podneblju, džin je imao jaku konkurenciju u vidu rakije, posebno klekovače, jer se ista biljka koristi za jedno i drugo piće. Ipak, ova žestina je uspela da se ukoreni i u našu kulturu, pa je džin rado viđen gost na proslavama i u koktelima.
Tijana Faćol, preduzetnica iz Subotice i vlasnica destilerije kaže da je njena ideja o proizvodnji džina počela od rakije, koju porodično proizvode već godinama, ali koju ona ne konzumira.
- U jednom trenutku predložila sam suprugu da pokušamo da napravimo nešto u čemu ću i ja uživati. U isto vreme postala sam svesna sve veće popularnosti džina i malih zanatskih proizvođača u okruženju, prvenstveno u Hrvatskoj i Sloveniji, pa se ideja da napravimo svoj džin nekako činila logičnom. Usledio je dug period učenja, istraživanja, testiranja… - započinje svoju priču Tijana, koja je jedina žena koja se bavi ovim poslom u Srbiji.
Ona dodaje da nije imala predstavu o tome kako će ljudi da reaguju na domaći džin, pogotovo iz razloga što dolaze iz male sredine, a u to vreme nisu imali apsolutno nikakve značajne kontakte u većim gradovima, koji bi im pružili veće šanse.
- Vredno i predano smo radili na unapređivanju prvobitnih receptura, na usavršavanju tehnologije proizvodnje… To je zapravo proces koji se ne završava nikada - kaže ova Subotičanka.
SVAKI DŽIN JE JEDINSTVENA I AUTENTIČNA IGRA UKUSA
Kako je cilj napraviti džin najvišeg kvaliteta, sve počinje izborom najkvalitetnijih sastojaka. GINfinity nastaje od otprilike 13 vrsta biljaka. Svakoj se posvećuje značajna pažnja i svaka je jednako važna u toj mirisnoj gužvi.
Tijana objašnjava da sve počinje macuracijom. GINfinity se pravi od žitnog alkohola, koji se razblažuje i u koji se onda potapaju biljke/voće/začini. Nakon macuracije sledi proces destilacije. Destilacija se radi na kolonskom bakarnom kazanu.
- Zašto je važno kakav je kazan? Jer i od toga zavisi finalni prozvod. Naš kazan ima tri kolone, svaka kolona praktično znači jednu destilaciju, što znači da je džin zapravo tri puta destilisan. Rezultat je čistiji destilat sa manjim sadržajem eteričnih ulja, viših alkohola i estara. Destilacija traje prilično dugo i mora biti kontinualna. Nema prečica kada za rezultat želite destilat izvanrednog kvaliteta. Onda sledi proces odležavanja, sastavljanja finalnog proizvoda, a potom filtriranje kako bi na kraju imali kristalnno čist destilat - navodi ona.
- Džin je svevremeno piće. Ono što ga čini posebnim je što zaista na svetu ne postoje dva ista.Volim da kažem da nije proizveden, već ručno izrađen. Pravi se u malim serijama, što omogućava da pratim kvalitet i da ne odstupam od njega. Svaka njena boca je u pravom smislu ručni rad.
Tijana trenutno na godišnjem nivou proizvede oko 5.000 litara džina sa četiri etikete.Na tržištu Srbije prodaje direktno preko web shop-a. Takođe, ima po nekoliko specijalizovanih prodavnica u kojima je moguće kupiti ovo piće u nekoliko gradova u Srbiji. To su uglavnom vinoteke i specijalizovane prodavnice poput gift-shopova.
Izvor: Srbija Danas/BizLife/Mladen Stanković/M.A.
