Transportna revolucija u Japanu: Put sa pokretnom trakom od 500 km mogao bi da reši dva velika problema
Put sa pokretnom trakom dugačak 500 kilometara između Tokija i Osake mogao bi pomoći Japanu da reši dva problema: emisiju gasova staklene bašte i nedostatak vozača kamiona.
Ministarstvo za zemlju, infrastrukturu, saobraćaj i turizam (MLIT) prošlog meseca je predstavilo najnovije planove za ovu trasu. Prema planu, roba bi se transportovala na pokretnim trakama koje bi prolazile kroz sredinu autoputeva, duž zaustavnih traka ili kroz podzemne tunele u automatizovanim, električnim vozilima bez vozača.
Ovaj 24-časovni "Autoflow-Road" mogao bi dnevno prevoziti istu količinu tereta kao 25.000 kamiona.
Projekat bi mogao biti operativan u roku od jedne decenije, a prema procenama lista Yomiuri, koštao bi do 80 milijardi jena (512 miliona evra) po 10 kilometara puta.
Nedostatak vozača u Japanu mogao bi doneti ekološke koristi
Predloženi automatizovani putevi će, prema MLIT-u, "odgovoriti na logističku krizu i smanjiti emisiju gasova staklene bašte," dok će u potpunosti iskoristiti raspoloživi prostor na putevima.
Glavni cilj projekta je rešavanje sve ozbiljnijeg problema nedostatka vozača kamiona u Japanu, izazvanog starenjem stanovništva i nevoljnošću mlađih generacija da uđu u industriju poznatu po niskim platama i dugim radnim satima.
Nova pravila koja ograničavaju broj prekovremenih sati koje vozači smeju raditi dodatno povećavaju kašnjenja u isporuci. Ovo je posebno problematično za sveže proizvode poput jagoda i kineskog kupusa, koji moraju biti transportovani odmah nakon berbe kako ne bi došlo do propadanja ili gubitka vrednosti.
Više od 90 odsto tereta u Japanu trenutno se prevozi drumskim putem.
Studija Instituta za istraživanje Nomura sugeriše da će do 2030. godine Japanu nedostajati 35 odsto vozača kamiona u odnosu na količinu tereta koju treba prevesti, pri čemu će ruralna područja biti najteže pogođena.
Iako na mnogo većoj skali, ovaj sistem mogao bi biti modelovan prema postojećim pokretnim trakama koje se koriste u rudnicima.
Teretni transport utiče na emisiju ugljen-dioksida?
Međunarodni transportni forum (ITF) procenjuje da transport robe povezan sa trgovinom doprinosi sa više od 7 odsto ukupnih emisija CO2 na globalnom nivou - i čini oko 30 odsto svih emisija povezanih sa transportom.
Sjedinjene Američke Države, Kina i Evropska unija su najveći zagađivači u drumskom teretnom transportu, dok Japan doprinosi sa oko 3 odsto, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Japan ima cilj da smanji emisiju gasova staklene bašte za 46 odsto do 2030. godine.
Iako su teška vozila, dugi sati i velike udaljenosti u teretnom transportu prepreka za korišćenje električnih vozila (EV), neka preduzeća su ih uvela za kraće rute i manje kamione.
Drugi načini dekarbonizacije teretnog transporta, poput korišćenja japanskih linija brzih vozova, kombinovanja kamiona sa brodovima i poboljšanja efikasnosti, takođe su u fazi ispitivanja.
