TURISTIČKI RADNICI I DALJE NA MUKAMA: Prošla godina bila veoma loša za posao, ova još neizvesnija
Seničić je naveo da je pomoć države bila dobra, ali ne i selektivna.
Turistički radnici u Srbiji 2020. godinu ispratili su u izuzetno teškom položaju.
Pandemija je najviše pogodila sektor putovanja – turističke agencije, hotele, prevoznike i rent a car agencije. Ipak, turistički radnici u 2021. ulaze sa nadom da će se pre svega stabilizovati epidemiološka situacija i da će najzad, nakon više od godinu dana moći da obavljaju svoju delatnost jer je to jedini način da opstanu na tržištu, kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.
LEPE VESTI ZA SRPSKA SELA: Kreće novi program podsticajnih sredstava za zadrugare
Koje su namirnice POSKUPELE: Cene hrane najviše u protekle tri godine!
ŠARAN U SRBIJI I ZA 200 DINARA: Ribnjaci puni, ali nema ko da kupi ribu!
- Broj radnika koji je prestao sa radom i koji se prijavio na biro rada u Nacionalnoj službi zapošljavanja, prema našim internim podacima, je oko 1.800 od oko 4.150 ukupno zaposlenih u turističkim agencijama. Nažalost, može se očekivati da još jedan broj radnika ostane bez posla i početkom januara, kada ističe obaveza zadržavanja radnika po drugoj opštoj pomoći - navodi Seničić.
Za sada, prema njegovim rečima, mali broj agencija je zatvoren ili je ušao u proces stečaja ili likvidacije.
- Naime, prema našim saznanjima oko 15 agencija organizatora putovanja je ušlo u proceduru stečaja ili likvidacije. Reč je uglavnom o turističkim agencijama koje su organizovale kongrese i individualna putovanja, pa, srećom, nema ni većeg broja putnika sa potvrdama o zamenskim putovanjima - navodi Seničić.
Kada je reč o gorućim problemima agencija, on ističe da je najveći problem nedostatak likvidnosti i prometa, jer pandemija traje i jako je teško održati firme sa svim pratećim troškovima plata, zakupa i obaveza prema državi.
- Takođe, veliki broj turističkih agencija, posebno onih manjih i dalje očekuje rešenja zahteva za kredite iz Fonda za razvoj, ali i odlaganje poreza i doprinosa po osnovu dosadašnje pomoći države - napominje Seničić.
Dosadašnja pomoć države dobra, ali nedovoljno selektivna
Kada je reč o ekonomskom paketu mera, Seničić smatra da one nisu bile dovoljno selektivne i ukoliko ne dođe do ciljane sektorske bespovratne pomoći, a ovakva situacija se nastavi tokom proleća i leta, veliki broj agencija teško će izdržati da opstane na tržištu.
- Dosadašnja pomoć države je dobrodošla u jednoj ovako dramatičnoj situaciji kada nema prometa i likvidnosti. Nažalost, sve mere su bile okrenute održanju zaposlenosti, ali ne i opstanku privrednih subjekata - napominje Seničić i dodaje da bi akcenat morao biti na održanju privrednih subjekata jer ukoliko krizi dođe kraj, sa opstankom kompanija i zaposlenost se brzo može vratiti u normalu.
Državni sporazumi pomogli bi turističkim agencijama
Ono što bi turističkim agencijama pomoglo da prežive i u 2021. godini jesu pre svega državni sporazumi sa zemljama u koje naši putnici najviše putuju.
- To su Grčka, Turska, Crna Gora, Bugarska, Italija i Španija. Trebalo bi da se predvide protokoli za putovanja i ulazak u ove države, a u odnosu na epidemiološku situaciju u datom terminu. Samo na taj način se može očekivati da posao, makar u manjem procentu, može da se realizuje i da omogući opstanak. Takve protokole imamo sa Kiprom, Egiptom i to je stvar koju mora podržati i resorno ministarstvo, ali i Vlada Srbije - naglašava Seničić.
Sa druge strane, kako navodi, sve molbe i zahteve koje su do sada dostavljali nadležnima u značajnoj meri bi pomogli očuvanju agencija. Iako su zadovoljni uslovima kredita Fonda za razvoj, turistička preduzeća nisu zadovoljna brzinom odobravanja, pa je rešavanje njihovih zahteva prioritetno.
- Pomogla bi i jednokratna bespovratna pomoć turističkim agencijama, vodičima i rent a car agencijama koje su imale smanjenje prometa više od 70 odsto u odnosu na 2019. godinu. Značio bi i otpis ili moratorijum na obaveze po osnovu poreza i doprinosa za dosadašnje mere pomoći, kao i izmena Pravilnika o garancijama putovanja i usaglašavanje sa aktima EU, odnosno da se garancije obezbeđuju na osnovu prometa, a ne po osnovu broja putnika. Ovakav način podrške sigurno bi uticao na opstanak najvećeg broja privrednih subjekata u turizmu - zaključuje Seničić.
