ТУРИСТИЧКИ РАДНИЦИ И ДАЉЕ НА МУКАМА: Прошла година била веома лоша за посао, ова још неизвеснија
Сеничић је навео да је помоћ државе била добра, али не и селективна.
Туристички радници у Србији 2020. годину испратили су у изузетно тешком положају.
Пандемија је највише погодила сектор путовања – туристичке агенције, хотеле, превознике и рент а цар агенције. Ипак, туристички радници у 2021. улазе са надом да ће се пре свега стабилизовати епидемиолошка ситуација и да ће најзад, након више од годину дана моћи да обављају своју делатност јер је то једини начин да опстану на тржишту, каже директор Националне асоцијације туристичких агенција (YUTA) Александар Сеничић.
ЛЕПЕ ВЕСТИ ЗА СРПСКА СЕЛА: Креће нови програм подстицајних средстава за задругаре
Које су намирнице ПОСКУПЕЛЕ: Цене хране највише у протекле три године!
ШАРАН У СРБИЈИ И ЗА 200 ДИНАРА: Рибњаци пуни, али нема ко да купи рибу!
- Број радника који је престао са радом и који се пријавио на биро рада у Националној служби запошљавања, према нашим интерним подацима, је око 1.800 од око 4.150 укупно запослених у туристичким агенцијама. Нажалост, може се очекивати да још један број радника остане без посла и почетком јануара, када истиче обавеза задржавања радника по другој општој помоћи - наводи Сеничић.
За сада, према његовим речима, мали број агенција је затворен или је ушао у процес стечаја или ликвидације.
- Наиме, према нашим сазнањима око 15 агенција организатора путовања је ушло у процедуру стечаја или ликвидације. Реч је углавном о туристичким агенцијама које су организовале конгресе и индивидуална путовања, па, срећом, нема ни већег броја путника са потврдама о заменским путовањима - наводи Сеничић.
Када је реч о горућим проблемима агенција, он истиче да је највећи проблем недостатак ликвидности и промета, јер пандемија траје и јако је тешко одржати фирме са свим пратећим трошковима плата, закупа и обавеза према држави.
- Такође, велики број туристичких агенција, посебно оних мањих и даље очекује решења захтева за кредите из Фонда за развој, али и одлагање пореза и доприноса по основу досадашње помоћи државе - напомиње Сеничић.
Досадашња помоћ државе добра, али недовољно селективна
Када је реч о економском пакету мера, Сеничић сматра да оне нису биле довољно селективне и уколико не дође до циљане секторске бесповратне помоћи, а оваква ситуација се настави током пролећа и лета, велики број агенција тешко ће издржати да опстане на тржишту.
- Досадашња помоћ државе је добродошла у једној овако драматичној ситуацији када нема промета и ликвидности. Нажалост, све мере су биле окренуте одржању запослености, али не и опстанку привредних субјеката - напомиње Сеничић и додаје да би акценат морао бити на одржању привредних субјеката јер уколико кризи дође крај, са опстанком компанија и запосленост се брзо може вратити у нормалу.
Државни споразуми помогли би туристичким агенцијама
Оно што би туристичким агенцијама помогло да преживе и у 2021. години јесу пре свега државни споразуми са земљама у које наши путници највише путују.
- То су Грчка, Турска, Црна Гора, Бугарска, Италија и Шпанија. Требало би да се предвиде протоколи за путовања и улазак у ове државе, а у односу на епидемиолошку ситуацију у датом термину. Само на тај начин се може очекивати да посао, макар у мањем проценту, може да се реализује и да омогући опстанак. Такве протоколе имамо са Кипром, Египтом и то је ствар коју мора подржати и ресорно министарство, али и Влада Србије - наглашава Сеничић.
Са друге стране, како наводи, све молбе и захтеве које су до сада достављали надлежнима у значајној мери би помогли очувању агенција. Иако су задовољни условима кредита Фонда за развој, туристичка предузећа нису задовољна брзином одобравања, па је решавање њихових захтева приоритетно.
- Помогла би и једнократна бесповратна помоћ туристичким агенцијама, водичима и рент а цар агенцијама које су имале смањење промета више од 70 одсто у односу на 2019. годину. Значио би и отпис или мораторијум на обавезе по основу пореза и доприноса за досадашње мере помоћи, као и измена Правилника о гаранцијама путовања и усаглашавање са актима ЕУ, односно да се гаранције обезбеђују на основу промета, а не по основу броја путника. Овакав начин подршке сигурно би утицао на опстанак највећег броја привредних субјеката у туризму - закључује Сеничић.
