Novi zakon stupa na snagu: Ukoliko posedujete zemljište, u OVOM SLUČAJU platićete KAZNU
Novim zakonom predviđene kazne za one koji ne obrađuju ili ne izdaju zemlju u zakup
Istina je da je reč o privatnoj svojini, ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan, kaže Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Dok mediji prenose kako u Republici Srpskoj, zbog rasta uvoza hrane, poljoprivrednici dižu ruke od posla kao i da je polovina zemljišta zarasla u korov, u Srbiji je, tvrde nadležni, situacija potpuno drugačija kada je reč o državnim oranicama.
– Državno zemljište se sve više traži, ne samo za ekstezivnu proizvodnju već i za podizanje voćnjaka. Recimo, u Novoj Varoši nedavno je izdato oko 200 hektara i to na 10 godina. To je značajna površina za taj kraj gde ne postoji kvalitetno zemljište. Pre tri godine tamo smo izdavali svega devet hektara. Sličnu situaciju imamo i u Sjenici. Jedan od razloga je i to što država sada ima preciznije podatke o raspoloživim parcelama i transparentnu ponudu sa dužim rokom zakupa – izjavio je Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.
SENZACIONALNO: DO 62% POPUSTA ZA LETOVANJE U LUKSUZNIM GRČKIM HOTELIMA!
Ko je srednja klasa u Srbiji? Ukoliko imate svakog meseca OVU CIFRU NOVCA spadate u tu grupu!
Dnevno zarađuju i do 200 EVRA: Dve profesije u Srbiji donose NOVCA NA PRETEK, a mogu biti i DODATNI POSLOVI
U Vojvodini se svaki pedalj plodne zemlje obrađuje, cena hektara vrtoglavo raste a predmet zakupa su, u poslednje vreme, zapuštene parcele koje poljoprivrednici krče. Zapuštena i neobrađena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim predelima.
Ipak statistika pokazuje da nešto manje od polovine državnih oranica nema zakupce. Srbija raspolaže sa oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima ne izdaje se oko 235.000 hektara. Lakić ističe da su to uglavnom pašnjaci, livade i močvare koje se takođe tretiraju kao poljoprivredno zemljište i koji se na licitacijama nude u zakup u dva, tri kruga ali se na ove pozive niko ne javlja.
– Cilj nam je da kroz izmene zakona, koje su u toku ovakvo stanje promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju – kaže sagovornik. Do oktobra bi, dodaje, trebale da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj predloga, koje priprema Ministarstvo poljoprivrede, jeste upravo da se napušteno zemljište, voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Ali, isto tako i poveća obradivost parcela u privatnoj svojini. Država trenutno, zbog nepostojanja normativnih okvira, ne raspolaže podacima o stanju zemlje u privatnoj svojini.
Lakić kaže da zato i postoji ideja da se propisi menjaju, tako da će obaveza privatnih vlasnika biti da prijave Ministarstvu poljoprivrede zemljište koje se ne obrađuje. U svakom slučaju, naglašava, postojaće i neki vid sankcije za one koji je ne obrađuju ili je ne nude u zakup.
VELIKA PROMENA U PROIZVODNJI ŽITARICA: Ulažu čak 70 MILIJARDI EVRA!
PROPAO POKUŠAJ ZAKUPA: Niko nije uplatio depozit za BIP!
PODSTICAJ ZA POLJOPRIVREDNIKE: U jednoj kalendarskoj godini proizvođači jaja mogu zaraditi i do 3 MILIONA DINARA!
– Istina je da je reč o privatnoj svojini ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti, društveni interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan – kaže Branko Lakić. U mnogim državama EU primenjuju se sankcije za vlasnike zapuštenih parcela od, kako ističe, fiksnih novčanih kazni do uvećanih iznosa poreza na imovinu.
– Mislim da će Srbija biti bliža tom modelu da se zajedno sa poreskim organima, na transparentan način, može utvrditi veća poreska obaveza za one koji ne obrađuju poljoprivredno zemljište – najavljuje sagovornik.
ČUDESNA VODA Znate li zašto je more slano? (VIDEO)
