Sunce i vetar prvi put prestigli fosilna goriva u proizvodnji električne energije u EU

Energija vetra i sunca činili su rekordan udeo u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji (EU) u prvoj polovini 2024. godine, prestigavši po prvi put fosilna goriva, objavio je novi izveštaj.

Prema podacima energetskog istraživačkog centra Ember objavljenim prošlog utorka, dva obnovljiva izvora energije su činila 30% električne energije u bloku, dok su fosilna goriva koja zagrevaju planetu činila 27%, što je smanjenje od 17% u prvoj polovini ove godine u poređenju sa istim periodom 2023.

Ukupno, vetar i solarna energija premašili su proizvodnju fosilnih goriva u 13 od 27 država članica EU, a Nemačka, Belgija, Mađarska i Holandija su po prvi put dostigle prekretnicu. Svi niskougljenični izvori zajedno, uključujući hidroelektranu i nuklearnu energiju, porasli su ove godine i zajedno činili 73% ukupne proizvodnje električne energije. Dok su svi izvori zagrevanja planete opali. Samo proizvodnja uglja opala je za 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kao rezultat toga, Ember je rekao da su emisije bloka do sada ove godine bile 31 odsto niže nego u prvoj polovini 2022. godine, što je ono što je nazvao „padom bez presedana u tako kratkom periodu“. U januaru je Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) otkrio da je emisija ugljen-dioksida (CO2) u EU pala za 8 odsto prošle godine. Ovo je predstavljalo najniži nivo u poslednjih 60 godina i drugi najveći pad iz godine u godinu nakon 2020. godine. Istraživački centar je otkrio da se više od polovine pada može pripisati brzoj ekspanziji obnovljivih izvora energije, posebno vetra i sunca, kao i oporavka hidroenergije i nuklearne energije, usled produžene energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, što je primoralo blok da smanji svoje oslanjanje na petrodržave kao što je Rusija.

„Svedoci smo istorijskog pomaka i to se brzo dešava“, rekao je Chris Rosslove, viši analitičar energetskih i klimatskih podataka u Emberu. „Ako države članice mogu da nastave sa razvojem vetra i sunca, onda će sloboda od oslanjanja na fosilnu energiju zaista početi da dolazi u obzir.

Globalno zagrevanje

Sagorevanje uglja, prirodnog gasa i nafte za struju i toplotu je najveći jedini izvor globalnih emisija gasova staklene bašte (GHG), primarnih pokretača globalnog zagrevanja zadržavanjem toplote u atmosferi i podizanjem površinske temperature Zemlje. Globalna potrošnja fosilnih goriva se više nego udvostručila u poslednjih 50 godina pošto su zemlje širom sveta radile na poboljšanju svog životnog standarda i ekonomskog učinka. Međutim, naučnici su dugo upozoravali da je suzbijanje vađenja i potrošnje fosilnih goriva jedini način da se zaustavi globalno zagrevanje i obezbedi budućnost za život.

Ugalj, najjeftinije i najprljavije fosilno gorivo, je najveći pojedinačni izvor emisije ugljenika, odgovoran za preko 0,3C od 1,2C povećanja globalnih prosečnih temperatura od industrijske revolucije. Takođe je veliki doprinos zagađenju vazduha.

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, jer se zagrejao dvostruko više od bilo kojeg drugog kontinenta od 1980-ih. Ovde se smrtnost od toplote povećala za oko 30% u poslednje dve decenije. U međuvremenu, procenjuje se da je smrtnost uzrokovana toplotom porasla u 94% evropskih regiona koji su praćeni.

Izvor: Srbija Danas/Earth.org