Сунце и ветар први пут престигли фосилна горива у производњи електричне енергије у ЕУ

Енергија ветра и сунца чинили су рекордан удео у производњи електричне енергије у Европској унији (ЕУ) у првој половини 2024. године, престигавши по први пут фосилна горива, објавио је нови извештај.

Према подацима енергетског истраживачког центра Ембер објављеним прошлог уторка, два обновљива извора енергије су чинила 30% електричне енергије у блоку, док су фосилна горива која загревају планету чинила 27%, што је смањење од 17% у првој половини ове године у поређењу са истим периодом 2023.

Укупно, ветар и соларна енергија премашили су производњу фосилних горива у 13 од 27 држава чланица ЕУ, а Немачка, Белгија, Мађарска и Холандија су по први пут достигле прекретницу. Сви нискоугљенични извори заједно, укључујући хидроелектрану и нуклеарну енергију, порасли су ове године и заједно чинили 73% укупне производње електричне енергије. Док су сви извори загревања планете опали. Само производња угља опала је за 24 одсто у односу на исти период прошле године.

Као резултат тога, Ембер је рекао да су емисије блока до сада ове године биле 31 одсто ниже него у првој половини 2022. године, што је оно што је назвао „падом без преседана у тако кратком периоду“. У јануару је Центар за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА) открио да је емисија угљен-диоксида (ЦО2) у ЕУ пала за 8 одсто прошле године. Ово је представљало најнижи ниво у последњих 60 година и други највећи пад из године у годину након 2020. године. Истраживачки центар је открио да се више од половине пада може приписати брзој експанзији обновљивих извора енергије, посебно ветра и сунца, као и опоравка хидроенергије и нуклеарне енергије, услед продужене енергетске кризе изазване ратом у Украјини, што је приморало блок да смањи своје ослањање на петродржаве као што је Русија.

„Сведоци смо историјског помака и то се брзо дешава“, рекао је Chris Rosslove, виши аналитичар енергетских и климатских података у Емберу. „Ако државе чланице могу да наставе са развојем ветра и сунца, онда ће слобода од ослањања на фосилну енергију заиста почети да долази у обзир.

Глобално загревање

Сагоревање угља, природног гаса и нафте за струју и топлоту је највећи једини извор глобалних емисија гасова стаклене баште (GHG), примарних покретача глобалног загревања задржавањем топлоте у атмосфери и подизањем површинске температуре Земље. Глобална потрошња фосилних горива се више него удвостручила у последњих 50 година пошто су земље широм света радиле на побољшању свог животног стандарда и економског учинка. Међутим, научници су дуго упозоравали да је сузбијање вађења и потрошње фосилних горива једини начин да се заустави глобално загревање и обезбеди будућност за живот.

Угаљ, најјефтиније и најпрљавије фосилно гориво, је највећи појединачни извор емисије угљеника, одговоран за преко 0,3Ц од 1,2Ц повећања глобалних просечних температура од индустријске револуције. Такође је велики допринос загађењу ваздуха.

Европа је континент који се најбрже загрева, јер се загрејао двоструко више од било којег другог континента од 1980-их. Овде се смртност од топлоте повећала за око 30% у последње две деценије. У међувремену, процењује се да је смртност узрокована топлотом порасла у 94% европских региона који су праћени.

Извор: Србија Данас/Earth.org