Европа се тресе због могућег рата? Експлодирала потражња за бункерима, многе земље предузимају мере у страху од опште ескалације сукоба у Украјини

Шведска, Норвешка и Финска активно информишу грађане о припремама за потенцијалне кризе. У Шведској су ажурирана упутства за преживљавање "Ако дође до рата или кризе", која су по први пут после Хладног рата значајно проширена. Грађанима се препоручује да обезбеде залихе хране, воде и лекова за најмање три дана, укључујући таблете јода за случај нуклеарног инцидента.

Норвешка је дистрибуирала преко 2,2 милиона брошура са саветима о припреми залиха за седам дана, уз нагласак на екстремне временске услове и могуће прекиде у снабдевању енергијом.

Финска је, с друге стране, одабрала дигитални приступ, саветом да се грађани припреме за екстремне услове, попут живота без струје на температурама испод -20 степени. Фокус је на војној приправности и реакцији на оружане нападе, са нагласком на основне потрепштине и опрему за преживљавање.

Немачка као логистичка база НАТО-а

Немачка министарка спољних послова је изјавила да се њена земља "неће дати застрашити" од стране Путина, само дан након што су немачки медији открили план према којем би земља могла постати логистичка база НАТО-а у случају ескалације сукоба на Истоку.

Према документу од 1.000 страна под називом "Оператионсплан Deutschland", Немачка би наводно угостила стотине хиљада војника из НАТО земаља и служила као логистички центар за слање великих количина војне опреме, хране и лекова према првим линијама фронта.

Летњи извештај магазина Дер Спиегел навео је да би Немачка могла да прими и до 800.000 војника из сигурносног блока док буду прелазили ка источнијим позицијама. Немачка војска такође обучава компаније и цивиле како да заштите кључну инфраструктуру и мобилишу се за националну одбрану, узимајући у обзир сценарио у којем би Русија појачала летове дронова, шпијунске операције и саботажне нападе широм Европе.

Пољски "Источни штит" као брана НАТО-а

Пољска је недавно започела амбициозан пројекат назван "Источни штит" – огроман систем физичких и технолошких препрека дуж своје границе с Русијом и Белорусијом. Овај пројекат, вредан 1,9 милијарди фунти, представља један од највећих војно-одбрамбених подухвата у савременој историји Пољске и има за циљ да ојача одбрану источног крила НАТО-а, који Пољска, заједно са суседима из балтичких земаља, види као кључну линију одбране од потенцијалне руске агресије.

Овај подухват долази као реакција на војни сукоб у Украјини, као и на све већи утицај Русије и Белорусије на регион, али и као превентивна мера против онога што се назива "хибридним ратовањем" – употребом миграната, дронова и информационих технологија у дестабилизацији суседних држава.

Од почетка сукоба у Украјини 2014. године и његове ескалације 2022. године, Пољска се нашла у улози једног од најгласнијих заговорника чврстих одбрамбених мера против руске експанзије. Пољска влада је свесна рањивости региона и верује да би потенцијални напад на НАТО могао доћи преко њене територије. Пољски премијер Доналд Туск нагласио је да "Источни штит" има сврху не само да осигура мир и стабилност у земљи већ и да представља баријеру за било какву потенцијалну претњу по Европу и НАТО.

Пољска дели дугу границу с Белорусијом и Русијом, укључујући енклаву Калињинград на северу, коју многи у региону сматрају растућом претњом због све већег присуства руских војних снага и софистицираних војних система. Калињинград, који је својеврсна "руска војна база" између Пољске и Литваније, дом је Балтичке флоте Русије и представља стратешки положај за руске операције на Балтику.

Овај одбрамбени подухват састоји се од комплексног низа физичких препрека које обухватају противтенковске ровове, „змајеве зубе“ (бетонске блокове намењене зауставлњу оклопних возила), бункере, подземна склоништа и високотехнолошке системе за надзор. Ове структуре биће распоређене дуж 650 километара границе, а очекује се да ће "Источни штит" постати импресивна препрека која комбинује традиционалне методе одбране с модерном технологијом.

Мађарска јача противваздушну одбрану

Мађарска, чланица НАТО-а и Европске уније, појачава одбрамбене капацитете постављањем система противваздушне одбране на североистоку земље, у близини границе с Украјином. Министар одбране Кристоф Сала-Бобровницки изјавио је да је претња ескалације сукоба између Украјине и Русије "већа него икада".

Мађарска је већ модернизовала војску и набавила системе попут НАСАМС и "Мистрал", док су додатне јединице војске стављене у стање високе приправности. Постављање нових система део је шире стратегије одбране, посебно с обзиром на могућност ескалације сукоба у региону.

У Великој Британији потражња за бункерима

У Великој Британији, уплашени грађани траже склоништа у случају удара – потражња за нуклеарним бункерима из Хладног рата нагло расте. Шупље конструкције које се могу укопати у дворишта сада се продају на eBay-u за скоро 10.000 фунти. Више од 1.500 постаја за нуклеарно праћење и даље је сакривено широм земље, након што су постепено продаване када су тензије између Запада и СССР-а спласнуле.

Ове конструкције, изграђене 15 стопа испод земље, обично садрже тоалет и просторију за посматрање у којој су "посматрачи" чекали да прође ударни талас.

Србија Данас/Мондо