ZASEJALI SMO DUPLO VIŠE PŠENICE NEGO ŠTO NAM JE POTREBNO: Ovih šest država od SRBIJE traži pomoć u ŽITU, među njima dve članice EU
Srbija će imati dovoljno hrane, ističu agroanalitičari, a Severna Makedonija, Albanija, BiH, Crna Gora, i dve članice EU (Italija i Rumunija) od nas žele da uvezu 400.000 tona pšenice i 690.000 tona kukuruza
Severna Makedonija, Albanija, BiH, Crna Gora, i dve članice EU - Italija i Rumunija - traže od Srbije pomoć od čak 400.000 tona pšenice i 690.000 tona kukuruza. Agroanalitičari ističu da naša država ima dovoljno ovih žitarica kako za sopstvene potrebe, tako i za izvoz.
POSKUPLJENJA SE TEK OČEKUJU! Sprema nam se LOŠ SCENARIO za sledeću godinu a RAZLOG je i više nego jasan!
KOME ĆE SADA BITI VEĆE KAMATE NA KREDITE? Jedna velika grupa dužnika može više da trpi, evo kakve su procedure
ZARAĐUJU KOLIKO I IT STRUČNJACI: Majstora OVOG zanata sve manje kod nas
Naime, prošlogodišnji rod pšenice iznosio je 3,5 miliona tona, dok je ove godine zasejano rekordnih 630.000 hektara. Primera radi, za potrebe naše zemlje dovoljan je rod sa 300.000 hektara, što je negde oko 1.550.000 tona.
Dakle, sav rod s preostale posejane polovine zemljišta bez problema će moći da se izvozi, i to po rekordno visokim cenama zbog rata u Ukrajini, najavljuju agroanalitičari.
Kada je reč o kukuruzu - 6,5 miliona tona je prosečan godišnji rod, dok potrebe ljudi i stoke u našoj zemlji iznose oko 3,6 miliona tona. U Srbiji se godišnje proizvede 232.000 tona suncokretovog ulja, a domaće potrebe su 80.000 tona.
Agroanalitičar Milan Prostran kaže da je prolećna setva počela, a da je u toku setva šećerne repe, jara i ječma, dok će setva kukuruza početi uskoro.
- Kukuruz je dominantna žitarica na našim poljima i očekuje se da će ove godine biti posejano oko milion hektara, dok se ukupna setva vrši na oko dva miliona hektara. Zbog veće potražnje zemalja u našem regionu očekuje se da će i setva u globalu biti povećana. Tako, recimo, zbog velike potražnje suncokreta i suncokretovog ulja očekuje se da će se ove godine pojačati i setva suncokreta - kaže Prostran
- Srbija ima dovoljno rezervi kukuruza, pšenice, šećerne repe... Razmišlja se čak i o tome da se skine zabrana i da se počne s malim izvozom, ali u ovakvim situacijama treba biti pažljiv i veoma oprezan. Kriza u Ukrajini nikome dobro nije donela, a turbulencije na svetskom tržištu hrane su velike i cene su rekordne zbog toga, a raste potražnja. Za našu zemlju nema problema jer mi imamo dovoljno i za nas, i za izvoz. - dodaje on.
Poljoprivredni analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan kaže da Srbija ima i više nego dovoljno i pšenice i kukuruza za potrebe naših građana, a da ćemo nakon setve imati mnogo žita i za izvoz.
Branislav Gulan: Crna Gora traži da im damo sedam miliona litara ulja
Branislav Gulan kaže da Crna Gora traži da im odobrimo uvoz čak sedam miliona litara suncokretovog ulja, što je daleko više od njihove potrošnje:
- To i ne čudi jer zbog rata u Ukrajini već sada svaki deseti stanovnik Evrope nema dovoljno hrane, a zapadni ekonomisti upozoravaju da će u narednim mesecima najmanje 20 odsto Evropljana biti suočeno s hroničnom nestašicom osnovnih životnih namirnica, pre svega hleba, suncokretovog ulja, mesa i mleka.
- Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim u BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku. Kukuruz se svake godine seje na oko milion hektara. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, dok je prošle godine suša uništila deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Srbiji je za unutrašnje potrebe za godinu dana potrebno blizu četiri miliona tona. Dakle, rod će biti veći od naših potreba, pa će biti dovoljno i za izvoz.
Gde Srbija izvozi najviše pšenice
- Italija (255.702 tone)
- Bosna i Hercegovina (59.192 tone)
- Severna Makedonija (56.808 tona)
- Albanija (29.051 tona)
- Austrija (8.010 tona)
- Crna Gora (6.513 tona)
Takođe, stručnjaci i poljoprivrednici najavljuju da će na našim poljima ovog proleća biti zasejano preko 30.000 hektara šećerne repe.
