ЗАСЕЈАЛИ СМО ДУПЛО ВИШЕ ПШЕНИЦЕ НЕГО ШТО НАМ ЈЕ ПОТРЕБНО: Ових шест држава од СРБИЈЕ тражи помоћ у ЖИТУ, међу њима две чланице ЕУ
Србија ће имати довољно хране, истичу агроаналитичари, а Северна Македонија, Албанија, БиХ, Црна Гора, и две чланице ЕУ (Италија и Румунија) од нас желе да увезу 400.000 тона пшенице и 690.000 тона кукуруза
Северна Македонија, Албанија, БиХ, Црна Гора, и две чланице ЕУ - Италија и Румунија - траже од Србије помоћ од чак 400.000 тона пшенице и 690.000 тона кукуруза. Агроаналитичари истичу да наша држава има довољно ових житарица како за сопствене потребе, тако и за извоз.
ПОСКУПЉЕЊА СЕ ТЕК ОЧЕКУЈУ! Спрема нам се ЛОШ СЦЕНАРИО за следећу годину а РАЗЛОГ је и више него јасан!
КОМЕ ЋЕ САДА БИТИ ВЕЋЕ КАМАТЕ НА КРЕДИТЕ? Једна велика група дужника може више да трпи, ево какве су процедуре
ЗАРАЂУЈУ КОЛИКО И ИТ СТРУЧЊАЦИ: Мајстора ОВОГ заната све мање код нас
Наиме, прошлогодишњи род пшенице износио је 3,5 милиона тона, док је ове године засејано рекордних 630.000 хектара. Примера ради, за потребе наше земље довољан је род са 300.000 хектара, што је негде око 1.550.000 тона.
Дакле, сав род с преостале посејане половине земљишта без проблема ће моћи да се извози, и то по рекордно високим ценама због рата у Украјини, најављују агроаналитичари.
Када је реч о кукурузу - 6,5 милиона тона је просечан годишњи род, док потребе људи и стоке у нашој земљи износе око 3,6 милиона тона. У Србији се годишње произведе 232.000 тона сунцокретовог уља, а домаће потребе су 80.000 тона.
Агроаналитичар Милан Простран каже да је пролећна сетва почела, а да је у току сетва шећерне репе, јара и јечма, док ће сетва кукуруза почети ускоро.
- Кукуруз је доминантна житарица на нашим пољима и очекује се да ће ове године бити посејано око милион хектара, док се укупна сетва врши на око два милиона хектара. Због веће потражње земаља у нашем региону очекује се да ће и сетва у глобалу бити повећана. Тако, рецимо, због велике потражње сунцокрета и сунцокретовог уља очекује се да ће се ове године појачати и сетва сунцокрета - каже Простран
- Србија има довољно резерви кукуруза, пшенице, шећерне репе... Размишља се чак и о томе да се скине забрана и да се почне с малим извозом, али у оваквим ситуацијама треба бити пажљив и веома опрезан. Криза у Украјини никоме добро није донела, а турбуленције на светском тржишту хране су велике и цене су рекордне због тога, а расте потражња. За нашу земљу нема проблема јер ми имамо довољно и за нас, и за извоз. - додаје он.
Пољопривредни аналитичар и члан Националног тима за препород села Бранислав Гулан каже да Србија има и више него довољно и пшенице и кукуруза за потребе наших грађана, а да ћемо након сетве имати много жита и за извоз.
Бранислав Гулан: Црна Гора тражи да им дамо седам милиона литара уља
Бранислав Гулан каже да Црна Гора тражи да им одобримо увоз чак седам милиона литара сунцокретовог уља, што је далеко више од њихове потрошње:
- То и не чуди јер због рата у Украјини већ сада сваки десети становник Европе нема довољно хране, а западни економисти упозоравају да ће у наредним месецима најмање 20 одсто Европљана бити суочено с хроничном несташицом основних животних намирница, пре свега хлеба, сунцокретовог уља, меса и млека.
- Кукуруз и пшеницу највише извозимо у Румунију и Италију, а затим у БиХ, Северну Македонију, Албанију, Аустрију, Црну Гору и Немачку. Кукуруз се сваке године сеје на око милион хектара. У 2020. години род је био око осам милиона тона, док је прошле године суша уништила део рода, па је убрано око шест милиона тона. Србији је за унутрашње потребе за годину дана потребно близу четири милиона тона. Дакле, род ће бити већи од наших потреба, па ће бити довољно и за извоз.
Где Србија извози највише пшенице
- Италија (255.702 тоне)
- Босна и Херцеговина (59.192 тоне)
- Северна Македонија (56.808 тона)
- Албанија (29.051 тона)
- Аустрија (8.010 тона)
- Црна Гора (6.513 тона)
Такође, стручњаци и пољопривредници најављују да ће на нашим пољима овог пролећа бити засејано преко 30.000 хектара шећерне репе.
