ZAŠTO JE ULJE OD OKTOBRA POSKUPELO DVA PUTA? Cena je skočila 10 odsto - ovo je razlog
Suncokretovo ulje je u marketima od početka oktobra poskupelo od 10 do 13 odsto i građani za jedan litar ove namirnice sada treba da izdvoje i do 160 dinara.
Predstavnici Privredne komore Srbije i trgovinskih lanaca kažu da je glavni razlog skok berzanske cene suncokreta za 25 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Do tog poskupljenja je došlo zbog lošijeg prinosa na svetskom nivou, a čak je i u našoj zemlji zabeležen nešto slabiji rod.
Bitkoin probio prag: Šta je uticalo da vrednost kriptovalute naglo skoči?
HOTELI U SRBIJI SPREMNI ZA ZIMSKU SEZONU: Cene smeštaja ove godine niže nego lani, a kakvo je interesovanje turista?
SJAJNE VESTI ZA PRIVREDNIKE IZ PKS: Različiti izvori finansiranja za efikasnije poslovanje male privrede
Tržište u Srbiji je, kako ističu, stabilno, imamo dovoljno zaliha i suncokreta i ulja, i zbog toga prodajna cena nije značajno povećana, za razliku od zemalja u regionu, gde je skok mnogo drastičniji.
Potrošači sada zejtin iz "Dijamanta", "Vitala" ili "Iskona" plaćaju od 145 dinara do 160 dinara. Jeftinije se prodaju ulja pod oznakom robne marke trgovinskih lanaca, od 130 do 140 dinara.
- Cena ulja je dva puta povećavana, u oktobru od pet do sedam odsto, i ponovo početkom novembra i sada ukupno poskupljenje iznosi od 10 do 13 odsto. To je posledica rasta cene sirovine do koga je došlo zbog lošijih prinosa suncokreta - ističu u trgovinskim lancima.
Trgovci dodaju da nema nikakvih poremećaja u snabdevanju i da se roba isporučuje svakodnevno u dovoljnim količinama. Aleksandar Bogunović iz PKS naglašava da proizvodnja i suncokreta i ulja prevazilazi domaće potrebe.
- Imamo dovoljno zaliha i zato se na našem tržištu poskupljenje sirovine nije toliko odrazilo na maloprodajnu cenu, dok je u regionu skok mnogi veći. Berzanska cena suncokreta je povećana za oko 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je rod na svetskom nivou, pre svega, kod velikih izvoznika, bio manji - ističe Bogunović.
Preliminarne procene pokazuju da će prosečna godišnja proizvodnja u Srbiji biti manja za devet odsto. Prošle i pretprošle godine smo proizveli oko 730.000 tona ove uljarice.
- Za prvih devet meseci ove godine izvezli smo oko 128.000 tona suncokreta, što je za šest odsto više u odnosu na isti period lane. Tu sirovinu najviše plasiramo u zemlje regiona - navodi Bogunović.
Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da je suncokret loše rodio, ne samo kod nas, već i u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Poslednje što se kod njih trgovalo bila je cena između 39 i 40 dinara za kilogram, ali nije bilo realizacije.
Prema rečima Vukosava Sakovića, iz Udruženja "Žita Srbije", suncokret je prošle godine plaćen 31 dinar za kilogram, a sada je išao i do 37 dinara.
- Nema drugog razloga da poskupi ulje osim toga što je otišla cena suncokreta. Poskupelo je svuda u svetu, jer je došlo do eksplozije cene sirovine. Manje je rodilo, velika je tražnja, i kako je žetva odmicala, tako je ulje poskupljivalo - smatra Saković.
Prosečna godišnja proizvodnja jestivog rafinisanog ulja u Srbiji je od 150.000 do 180.000 tona. Mi prosečno trošimo oko 85.000 tona zejtina, a ostatak ide u izvoz. Za prvih devet meseci ove godine, zbog rasta cene sirovine, smanjena je proizvodnja rafinisanog jestivog ulja za 15,4 odsto u odnosu na isti period lane, dok je izvoz bio niži za 9,7 procenata - kaže Bogunović.
