ЗАШТО ЈЕ УЉЕ ОД ОКТОБРА ПОСКУПЕЛО ДВА ПУТА? Цена је скочила 10 одсто - ово је разлог
Сунцокретово уље је у маркетима од почетка октобра поскупело од 10 до 13 одсто и грађани за један литар ове намирнице сада треба да издвоје и до 160 динара.
Представници Привредне коморе Србије и трговинских ланаца кажу да је главни разлог скок берзанске цене сунцокрета за 25 процената у односу на претходну годину. До тог поскупљења је дошло због лошијег приноса на светском нивоу, а чак је и у нашој земљи забележен нешто слабији род.
Биткоин пробио праг: Шта је утицало да вредност криптовалуте нагло скочи?
ХОТЕЛИ У СРБИЈИ СПРЕМНИ ЗА ЗИМСКУ СЕЗОНУ: Цене смештаја ове године ниже него лани, а какво је интересовање туриста?
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ПРИВРЕДНИКЕ ИЗ ПКС: Различити извори финансирања за ефикасније пословање мале привреде
Тржиште у Србији је, како истичу, стабилно, имамо довољно залиха и сунцокрета и уља, и због тога продајна цена није значајно повећана, за разлику од земаља у региону, где је скок много драстичнији.
Потрошачи сада зејтин из "Дијаманта", "Витала" или "Искона" плаћају од 145 динара до 160 динара. Јефтиније се продају уља под ознаком робне марке трговинских ланаца, од 130 до 140 динара.
- Цена уља је два пута повећавана, у октобру од пет до седам одсто, и поново почетком новембра и сада укупно поскупљење износи од 10 до 13 одсто. То је последица раста цене сировине до кога је дошло због лошијих приноса сунцокрета - истичу у трговинским ланцима.
Трговци додају да нема никаквих поремећаја у снабдевању и да се роба испоручује свакодневно у довољним количинама. Александар Богуновић из ПКС наглашава да производња и сунцокрета и уља превазилази домаће потребе.
- Имамо довољно залиха и зато се на нашем тржишту поскупљење сировине није толико одразило на малопродајну цену, док је у региону скок многи већи. Берзанска цена сунцокрета је повећана за око 25 одсто у односу на прошлу годину, јер је род на светском нивоу, пре свега, код великих извозника, био мањи - истиче Богуновић.
Прелиминарне процене показују да ће просечна годишња производња у Србији бити мања за девет одсто. Прошле и претпрошле године смо произвели око 730.000 тона ове уљарице.
- За првих девет месеци ове године извезли смо око 128.000 тона сунцокрета, што је за шест одсто више у односу на исти период лане. Ту сировину највише пласирамо у земље региона - наводи Богуновић.
Милош Јањић, директор Продуктне берзе у Новом Саду, каже да је сунцокрет лоше родио, не само код нас, већ и у Бугарској, Румунији, Молдавији и Украјини. Последње што се код њих трговало била је цена између 39 и 40 динара за килограм, али није било реализације.
Према речима Вукосава Саковића, из Удружења "Жита Србије", сунцокрет је прошле године плаћен 31 динар за килограм, а сада је ишао и до 37 динара.
- Нема другог разлога да поскупи уље осим тога што је отишла цена сунцокрета. Поскупело је свуда у свету, јер је дошло до експлозије цене сировине. Мање је родило, велика је тражња, и како је жетва одмицала, тако је уље поскупљивало - сматра Саковић.
Просечна годишња производња јестивог рафинисаног уља у Србији је од 150.000 до 180.000 тона. Ми просечно трошимо око 85.000 тона зејтина, а остатак иде у извоз. За првих девет месеци ове године, због раста цене сировине, смањена је производња рафинисаног јестивог уља за 15,4 одсто у односу на исти период лане, док је извоз био нижи за 9,7 процената - каже Богуновић.
