ZAŠTO NAM SE VIŠE ISPLATI DA UVOZIMO KROMPIR? Smanjene površine pod ovim povrćem u Srbiji
Iz godine u godinu površine pod krompirom se u Srbiji smanjuju.
Ne baš tako davno krompir smo gajili na površini od stotinu hiljada hektara, a danas samo na jednoj trećini. Prinos je 20 do 30 tona po hektaru, dok je u Evropskoj uniji 70 tona po hektaru.
Samo na području Moravičkog okruga krompir je ovog proleća zasejan na oko 3.600 hektara, reč je o najznačajnijim površinama u Srbiji. Ova godina je prema rečima proizvođača donela rekordne prinose i odličan kvalitet, jedini problem je u ceni.
ŽUPSKE VINOGRADE OVA GODINA NIJE MAZILA: Npao ih grad i tukla plamenjača, a da li je onlajn berza spas?
Američke federalne rezerve: EKONOMSKI OPORAVAK JE JOŠ UVEK DALEKO
SRBIJA VAPI ZA OVIM ZANIMANJIMA! Najviše potrebne osobe sa srednjom školom - čekaju ih visoke plate
- Otkupna cena je nekih deset dinara po kilogramu na veliko, ove godine je bio dobar prinos, prodavamo ga na pijacama u Beogradu i ostalo što ne možemo prodaćemo prekupcima na veliko - kaže Željko Karanac proizvođač iz Vrnčana.
Miodrag Karanac Predsednik MZ Vrnčani priča da cena nije zadovoljavajuća, mehanizacija je malo zastarela, ljudi ne mogu da prodaju krompir po odgovarajućoj ceni i ne mogu da obnove svoju mehanizaciju.
- Nemamo organizovan otkup to je problem za proizvođače ovoga kraja - dodaje Miodrag.
Iz sličnih razloga značajno su smanjene površine pod zasadima krompira i na području pet opština Srednjeg Banata.
- Možemo da kažemo stotinu hektara u regionu Srednjeg Banata,očekuje se prosečan rod od trideset tona po hektaru i kvalitet krompira će biti zadovoljavajući - ističe Dragan Marković, PSS Zrenjanin.
I to nisu jedini razlozi smanjenja površina pod krompirom.
- Da, uvoz obara domaći kao što sam rekla, više se isplati da se prodaje uvozni nego naš domaći i pri tom bih naglasila da oko 80.000 tona godišnje propadne zbog neuslovnog skladištenja u Srbiji, a Srbija odvaja oko tri miliona evra za uvoz semenskog krompira - napominje Jelena Drobnjak iz Privredne komore Vojvodine.
Uzimajući u obzir činjenicu da su tokom poslednjih godina blage zime i topla proleća, kvalitetno skladištenje krompira za prodaju u prolećnim mesecima postaje težak zadatak za proizvođača i iz tog razloga neophodno je da se proizvođači ohrabre da investiraju u moderne sisteme skladištenja i podrže kroz sistem subvencija Ministarstva poljoprivrede kako bi se što pre zaustavilo dalje smanjenje proizvodnih površina i umanjila zavisnost od uvoza krompira.
