ZELENA PRIVREDA srpski potencijal, u njoj leži 150.000 NOVIH RADNIH MESTA
U ekološkim problemima sa kojima se Srbija suočava, a koje će morati da reši ukoliko želi da uđe u EU, nalazi se mogućnost zapošljavanja velikog broja ljudi. Da bismo ispunili najosnovnije „zahteve“ iz Brisela, biće potrebno, prema procenama, bar 10,5 milijardi evra.
Koliko će Srbiju koštati sve pripreme za ulazak u evropsku porodicu, teško je precizno izračunati, ali je sigurno da nas najveći problemi, ujedno i najveći trošak, čekaju u ekologiji. Da bismo ispunili najosnovnije „zahteve“ iz Brisela, odakle nam često stižu kritike zbog decenijama nerešenih problema u zaštiti životne sredine, biće potrebno, prema procenama, bar 10,5 milijardi evra.
Ukoliko uradimo ono što smo se sa Briselom dogovorili realno se otvara mogućnost da se u zelenoj privredi naše zemlje (reciklaža, energetika, poljoprivreda i hrana, turizam, IT, inovacije...) otvori čak 150.000 novih radnih mesta.
Poglavlje 27, koje podrazumeva održivi razvoj i zaštitu životne sredine, jedno je od najskupljih u toku pregovora sa Evropskom unijom. Najveći troškovi nas očekuju u sektoru voda , oko 5,6 milijardi evra, zatim kod upravljanja otpadom – 2,8 milijardi evra i industrijskog zagađenja i buke – 1,3 milijarde evra.
Pomoć iz pretpristupnih fondova EU daleko je od potrebne i za period 2014-2020. iznosi ukupno 1,51 milijardu evra.
Jako malo otpada se reciklira
Procene pokazuju da se u Srbiji reciklira svega 15 do 18 odsto otpada. - U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Srbiji se povećavaju - ističu u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine.
- Zahtevi iz tog poglavlja odnose se na klimatske promene, zaštitu voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buku, upravljanje rizicima i civilnu zaštitu – kaže Ivan Karić iz Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije i predsednik stranke Zeleni Srbije.
- Smatramo da životna sredina mora da se izdvoji kao prioritet vlade. U ovoj oblasti postoji najveća neusklađenost i zaostajanje za evropskim standardima, a vrlo brzo nas očekuju veliki infrastruktrurni radovi.
Prema njegovim rečima velike probleme imamo sa otpadom, jer u našoj zemlji postoji više od 4.000 neuređenih deponija, dok država zbog toga godišnje izgubi oko 100 miliona evra.
- Naši najveći ekološki problemi su industrijsko zagađenje, saobraćaj, otpad i otpadne vode, i nedovoljno istraženi efekti NATO bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu – kaže Ivan Karić.
- Zeleni Srbije godinama ističu da je neophodno osnivanje posebnog ministarstva koje bi se isključivo bavilo ekološkim problemima. Otvaranje „zelenih“ radnih mesta značajno bi smanjilo nezaposlenost. Postoji realan prostor da se zaposli oko 150.000 građana u „zelenoj privredi“ - ističe naš sagovornik iz Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije i predsednik stranke Zeleni Srbije.
