ЗЕЛЕНА ПРИВРЕДА српски потенцијал, у њој лежи 150.000 НОВИХ РАДНИХ МЕСТА
У еколошким проблемима са којима се Србија суочава, а које ће морати да реши уколико жели да уђе у ЕУ, налази се могућност запошљавања великог броја људи. Да бисмо испунили најосновније „захтеве“ из Брисела, биће потребно, према проценама, бар 10,5 милијарди евра.
Колико ће Србију коштати све припреме за улазак у европску породицу, тешко је прецизно израчунати, али је сигурно да нас највећи проблеми, уједно и највећи трошак, чекају у екологији. Да бисмо испунили најосновније „захтеве“ из Брисела, одакле нам често стижу критике због деценијама нерешених проблема у заштити животне средине, биће потребно, према проценама, бар 10,5 милијарди евра.
Уколико урадимо оно што смо се са Бриселом договорили реално се отвара могућност да се у зеленој привреди наше земље (рециклажа, енергетика, пољопривреда и храна, туризам, ИТ, иновације...) отвори чак 150.000 нових радних места.
Поглавље 27, које подразумева одрживи развој и заштиту животне средине, једно је од најскупљих у току преговора са Европском унијом. Највећи трошкови нас очекују у сектору вода , око 5,6 милијарди евра, затим код управљања отпадом – 2,8 милијарди евра и индустријског загађења и буке – 1,3 милијарде евра.
Помоћ из претприступних фондова ЕУ далеко је од потребне и за период 2014-2020. износи укупно 1,51 милијарду евра.
Јако мало отпада се рециклира
Процене показују да се у Србији рециклира свега 15 до 18 одсто отпада. - У садашњим условима капацитети за рециклажу у Србији се повећавају - истичу у Министарству пољопривреде и животне средине.
- Захтеви из тог поглавља односе се на климатске промене, заштиту вода и ваздуха, управљање отпадом, заштиту природе, индустријско загађење, хемикалије, буку, управљање ризицима и цивилну заштиту – каже Иван Карић из Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије и председник странке Зелени Србије.
- Сматрамо да животна средина мора да се издвоји као приоритет владе. У овој области постоји највећа неусклађеност и заостајање за европским стандардима, а врло брзо нас очекују велики инфраструктрурни радови.
Према његовим речима велике проблеме имамо са отпадом, јер у нашој земљи постоји више од 4.000 неуређених депонија, док држава због тога годишње изгуби око 100 милиона евра.
- Наши највећи еколошки проблеми су индустријско загађење, саобраћај, отпад и отпадне воде, и недовољно истражени ефекти НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину – каже Иван Карић.
- Зелени Србије годинама истичу да је неопходно оснивање посебног министарства које би се искључиво бавило еколошким проблемима. Отварање „зелених“ радних места значајно би смањило незапосленост. Постоји реалан простор да се запосли око 150.000 грађана у „зеленој привреди“ - истиче наш саговорник из Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије и председник странке Зелени Србије.
