CENA NJIVE U ŠUMADIJI RASTE KAO DA JE BITKOIN: Hektar zemljišta u Šumadiji skuplji nego oko Beograda
Prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji ima nešto više od 5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je iskorišćeno oko 3,3 miliona hektara.
Da će poljoprivreda biti strateški važna delatnost za državu znalo se godinama unazad, ali da nam je neko rekao da će tražnja za oranicama u Srbiji toliko rapidno rasti da će se njive ceniti kao pravo bogatstvo, malo ko bi poverovao.
U SRBIJI STUPA NA SNAGU NOVI ZAKON - VOZAČI ZABRINUTI! Tehnički pregled više neće biti isti - cene skaču?
NOVA PRAVILA ZA ULAZAK U TURSKU: Svi strani turisti ne mogu da uđu u tu zemlju bez ovog formulara
ZA TREĆI MORATORIJUM OBRAĐENO 9.000 ZAHTEVA: Poznato koliko je građana ovaj put zatražilo olakšice u otplati kredita
Danas se hektar u blizini većih gradova prodaje i po ceni većoj od 1,1 milion evra, koliko je nedavno dostignuto u Petrovaradinu kod Novog Sada i u Šimanovcima kod Beograda. I takva, neverovatno visoka cena, nakako je postala normalnost za industrijsko zemljište koje ima i površinu i dobru infrastrukturnu povezanost.
Ono što je novo, jeste da rast cene beleže i takozvane "gole" oranice, i to ne samo u blizini velikih gradova, već širom Srbije.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu gde se hektar prodaje i za 31.000 evra, dok je najjeftinije u regionu južne i istočne Srbija, gde se hektar zemlje može naći i za 250 evra.
- Šumadija i Zapadna Srbija - 400 do 25.000 evra za hektar
- Beogradski region - 2.000 do 20.300
- Sremski okrug - 1.150 do 30.700
- Južnobanatski okrug - 400 do 20.050
- Zapadnobački, Srednjobanatski, Severnobanatski i Bački okrug - 1.000 do 18.000
- Južna i Istočna Srbija - 250 do 20.400
- Južnobački okrug - 2.000 do 31.000
Prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji ima nešto više od 5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je iskorišćeno oko 3,3 miliona hektara. Procene su i da će zemlje koju niko ne koristi biti sve manje, a razloga je nekoliko.
Već nekoliko godina unazad svedoci smo rasta broja ljudi koji se okreću poljoprivredi, ali i sve više državnih subvencija kojima se podstiče ulaganje u različite poljoprivredne kulture. Sve je više i IPARD podsticaja koji su interesantni posebno velikim igračima i ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima.
Mnogo je građana koji tek kreću u poljoprivredu. Kupuju gole oranice, sade voćnjake, postavljaju plastenike sa povrćem, ulažu u proizvodnju začinskog bilja i cveća, ali i vinograda. Mnogi podižu i zasade lešnika, oraha ili borovnica, a u području Grocke sve je više i zasada trešnje.
Područje Topole poslednjih godina sve je poznatije po zasadima mladih vinograda, a sličan trend beleži se i na obroncima Fruške Gore.
Da li će neka parcela biti "lako ili teško" prodata zavisi od mnogih faktora: lokacije, kvaliteta zemlje, mogućnosti za navodnjavanjem, nagiba terena...ali i od mogućnosti za ukrupnjavanje. Jer upravo mogućnost ukrupnjavanja jeste ključna za razvoj i širenje investicije.
