ЦЕНА ЊИВЕ У ШУМАДИЈИ РАСТЕ КАО ДА ЈЕ БИТКОИН: Хектар земљишта у Шумадији скупљи него око Београда
Према последњим расположивим подацима у Србији има нешто више од 5 милиона хектара пољопривредног земљишта од чега је искоришћено око 3,3 милиона хектара.
Да ће пољопривреда бити стратешки важна делатност за државу знало се годинама уназад, али да нам је неко рекао да ће тражња за ораницама у Србији толико рапидно расти да ће се њиве ценити као право богатство, мало ко би поверовао.
У СРБИЈИ СТУПА НА СНАГУ НОВИ ЗАКОН - ВОЗАЧИ ЗАБРИНУТИ! Технички преглед више неће бити исти - цене скачу?
НОВА ПРАВИЛА ЗА УЛАЗАК У ТУРСКУ: Сви страни туристи не могу да уђу у ту земљу без овог формулара
ЗА ТРЕЋИ МОРАТОРИЈУМ ОБРАЂЕНО 9.000 ЗАХТЕВА: Познато колико је грађана овај пут затражило олакшице у отплати кредита
Данас се хектар у близини већих градова продаје и по цени већој од 1,1 милион евра, колико је недавно достигнуто у Петроварадину код Новог Сада и у Шимановцима код Београда. И таква, невероватно висока цена, накако је постала нормалност за индустријско земљиште које има и површину и добру инфраструктурну повезаност.
Оно што је ново, јесте да раст цене бележе и такозване "голе" оранице, и то не само у близини великих градова, већ широм Србије.
Према подацима Републичког геодетског завода, цене пољопривредног земљишта константно расту и крећу се од неколико стотина евра за хектар до неколико десетина хиљада евра. Најскупље пољопривредно земљиште је у Јужнобачком округу где се хектар продаје и за 31.000 евра, док је најјефтиније у региону јужне и источне Србија, где се хектар земље може наћи и за 250 евра.
- Шумадија и Западна Србија - 400 до 25.000 евра за хектар
- Београдски регион - 2.000 до 20.300
- Сремски округ - 1.150 до 30.700
- Јужнобанатски округ - 400 до 20.050
- Западнобачки, Средњобанатски, Севернобанатски и Бачки округ - 1.000 до 18.000
- Јужна и Источна Србија - 250 до 20.400
- Јужнобачки округ - 2.000 до 31.000
Према последњим расположивим подацима у Србији има нешто више од 5 милиона хектара пољопривредног земљишта од чега је искоришћено око 3,3 милиона хектара. Процене су и да ће земље коју нико не користи бити све мање, а разлога је неколико.
Већ неколико година уназад сведоци смо раста броја људи који се окрећу пољопривреди, али и све више државних субвенција којима се подстиче улагање у различите пољопривредне културе. Све је више и ИПАРД подстицаја који су интересантни посебно великим играчима и озбиљним пољопривредним произвођачима.
Много је грађана који тек крећу у пољопривреду. Купују голе оранице, саде воћњаке, постављају пластенике са поврћем, улажу у производњу зачинског биља и цвећа, али и винограда. Многи подижу и засаде лешника, ораха или боровница, а у подручју Гроцке све је више и засада трешње.
Подручје Тополе последњих година све је познатије по засадима младих винограда, а сличан тренд бележи се и на обронцима Фрушке Горе.
Да ли ће нека парцела бити "лако или тешко" продата зависи од многих фактора: локације, квалитета земље, могућности за наводњавањем, нагиба терена...али и од могућности за укрупњавање. Јер управо могућност укрупњавања јесте кључна за развој и ширење инвестиције.
