10 besmrtnih stihova Branimira Štulića
12.04.2015.
19:54
Komentari (0)
Branimir Džoni Štulić je nekadašnji pevač i gitarista jugoslovenske rok grupe Azra na čijim stihovima su odrastale generacije.
- Stopedeset ruža i delić tvog sna, marširalo je sinoć bez prestanka. Dao sam svoj najbolji grad, padali su uz put, oznojeni šampioni ugašenih pogleda. (Ravno do dna)
- Reči su isto kao i gomila ljudi, nije nužno znati za sve. Odaberi za sebe samo one prave. (2:30)
- Sloboda nije jednostavan domaći zadatak, ona je svest o skladu nesklada nesavršenih ljudi. (Sloboda)
- Dug je put do večnosti i mi ga prelazimo šutke i u miru. (Teško vreme)
- A da postoje zakoni jaci od propisanih, to ne znate. To su heroji govorili, kad su bili mali. (MSP)
- Kosa mi se diže na glavi i strašno me ljuti kad vidim da idioti postaju cenjeni ljudi. (Uvijek ista priča)
- Ako želiš da saznas, pristani na sve. Ako želiš da menjaš ljude, ne odmeći se. (Filigranski pločnici)
- I reka nije bila reka u samom početku, i nije nužno da ne bude ponornica do kraja. (Kad fazani lete)
- Rešio da se branim, da objasnim svoj greh. Darovali mi robiju, a nadu ni za tren. Pa iako me proklela, razorila mi dom, još volim malu beštiju, dragu srcu mom. (Usne vrele Višnje)
- Treba li da saznaš kamo odlazim, izmišljajući potrebu za promenom. Treba li da saznaš sve što osećam. Vrati se u ladicu. (Tanka crna linija)
