10 бесмртних стихова Бранимира Штулића
12.04.2015.
19:54
Коментари (0)
Бранимир Џони Штулић је некадашњи певач и гитариста југословенске рок групе Азра на чијим стиховима су одрастале генерације.
- Стопедесет ружа и делић твог сна, марширало је синоћ без престанка. Дао сам свој најбољи град, падали су уз пут, ознојени шампиони угашених погледа. (Равно до дна)
- Речи су исто као и гомила људи, није нужно знати за све. Одабери за себе само оне праве. (2:30)
- Слобода није једноставан домаћи задатак, она је свест о складу несклада несавршених људи. (Слобода)
- Дуг је пут до вечности и ми га прелазимо шутке и у миру. (Тешко време)
- А да постоје закони јаци од прописаних, то не знате. То су хероји говорили, кад су били мали. (МСП)
- Коса ми се диже на глави и страшно ме љути кад видим да идиоти постају цењени људи. (Увијек иста прича)
- Ако желиш да сазнас, пристани на све. Ако желиш да мењаш људе, не одмећи се. (Филигрански плочници)
- И река није била река у самом почетку, и није нужно да не буде понорница до краја. (Кад фазани лете)
- Решио да се браним, да објасним свој грех. Даровали ми робију, а наду ни за трен. Па иако ме проклела, разорила ми дом, још волим малу бештију, драгу срцу мом. (Усне вреле Вишње)
- Треба ли да сазнаш камо одлазим, измишљајући потребу за променом. Треба ли да сазнаш све што осећам. Врати се у ладицу. (Танка црна линија)
