Низ манифестација у Будимпешти поводом годишњице завршетка Првог светског рата

Пред многобројном публиком и високим званицама у будимпештанском Текелијануму, једној од најлепших српских задужбина и најважнијих српских институција, коју је основао Сава Текелија 1838. године, низом догађаја обележено је 110 година од почетка Првог светског рата у организацији амбасаде Србије у Мађарској у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

”Србија се 1914. године суочила са готово потпуним уништењем, али је захваљујући херојским делима српске војске и народа, упркос огромној патњи, на крају изашла као победник. Данашњим окупљањем, пројекцијом филма и пригодним предавањем желимо да подсетимо на херојство и жртве српског народа, али и важност опстанка и живота”, изјавила је на отварању манифестације амбасадорка Александра Ђуровић. Амбасадорка је истакла и значај жена у рату, чињеницу да је председник САД Вудро Вилсон наредио да се на Белој кући завијори српска застава као прва инострана застава у историји тог здања, из поштовања према херојству српског народа, али и садашње изузетне односе Србије и Мађарске.

Почасни председник Адлигата, путописац и адвокат Виктор Лазић, одржао је предавање „Српска штампа и издаваштво у Првом светском рату“ и приказао изложбу ретких српских ратних издања штампаних на Крфу, Солуну, Бизерти, Женеви и Паризу. Начелница за међународне односе Адлигата, дипломата у пензији Анета Ђермановић, одржала је предавање о једном од најзначајнијих српских ратних дипломата, Миленку Веснићу (1863–1921), чије је ангажовање значајно допринело подршци Америке и Француске српској војсци. Веснић је само у Америци, усред рата, за два месеца одржао педесет говора и предавања о Србији. Госпођа Ђермановић је говорила и о деци српских интелектуалаца који су у рат кренули у оквиру ђачког батаљона.

Лазић је на предавању истакао надљудске напоре српске војске и народа, који се огледају и у томе да су иза прве линије фронта штампали стотине књига и бројева новина.

„Српска влада штампала је на Крфу Устав и законе и тако управљала војском и народом. Свакодневно су издаване Српске новине, заправо службени гласник. Тако се потврђивало постојање државе и у егзилу. Превођена су дела руске и француске класичне књижевности, заједно са српским класицима и народном поезијом, која су се дистрибуирала и читала у рововима. Издавана су и ратна упутства и војни извештаји, са забраном да се износе на прву линију фронта. Од поезије до романа, од превода индијског нобеловца Тагоре до Ги де Мопасана, књиге су биле темељ борбе и опстанка нашег народа у избеглиштву. Импресиван је број, квалитет и врста штампе наших војника и цивила на Крфу, у Солуну, Бизерти. Књига нас је одржала, њојзи хвала”, рекао је Виктор Лазић и истакао да су тридесет две књиге приказане на изложби дигитализоване захваљујући Народној библиотеци Велике Британије и Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и заштићене као културно добро од изузетног значаја.

У Текелијануму је овим поводом приказан и филм „Голгота Србије“, најбољи документарни филм снимљен у Краљевини Југославији. Филм дочарава целокупно кретање српске војске у Првом светском рату са изванредним снимцима Стевана Мишковића, насталим уз подршку министра војске, генерала Стевана Хаџића. Посебно су упечатљиве сцене преласка преко Албаније 1915. године, тешке ситуације на Крфу и Виду, живота у окупираној Србији, пробоја Солунског фронта и ослобођења Ниша и Београда.

Приказана је и поштанска марка коју је Пошта Србије објавила поводом 110. годишњице почетка Првог светског рата, са спомеником Незнаном јунаку на Авали, уз фотографије ратника и ратних дневника из фондова Адлигата.

Поред амбасадорке, публици се обратила и министарка Милица Ђурђевић Стаменковски, која је поменула и улогу свог оца у бележењу сећања солунских ветерана за наредне генерације, уз речи Момчила Гаврића: „Немојте да буде да смо залуд пешке прелазили Албанију.“

Свечаности су присуствовали владика митрополит будимски и темишварски господин Лукијан, амбасадорка Босне и Херцеговине госпођа Гутић-Бјелица, председница Самоуправе Срба у Мађарској госпођа Ластић, представници институција српске заједнице у Мађарској, директорка, професори и ђаци српске школе у Будимпешти „Никола Тесла“, чији је хор извео најпознатије песме из Првог светског рата: „Тамо далеко“, „Креће се лађа француска“…

Амбасадорка Александра Ђуровић овом приликом истакла је и садашње изузетне односе Мађарске и Србије: „Мађарска је пример како се упорним и сталним превазилажењем сећања на моменте када смо били на различитим странама могу постићи веома добри односи уз уважавање заједничких политичких и економских интереса, пре свега разумевањем и повезивањем, чувањем идентитета, културног и црквеног наслеђа оба народа. Међуопшта подршка две земље посебно је значајна у временима када се над Европом надвија таман облак, а историја учи да мир мора да се сачува по сваку цену.“

Делегацију Адлигата у Будимпешти примили су владика митрополит будимски и темишварски Лукијан и председница српске заједнице у Мађарској госпођа Јованка Ластић.