Niz manifestacija u Budimpešti povodom godišnjice završetka Prvog svetskog rata

Pred mnogobrojnom publikom i visokim zvanicama u budimpeštanskom Tekelijanumu, jednoj od najlepših srpskih zadužbina i najvažnijih srpskih institucija, koju je osnovao Sava Tekelija 1838. godine, nizom događaja obeleženo je 110 godina od početka Prvog svetskog rata u organizaciji ambasade Srbije u Mađarskoj u saradnji sa Udruženjem za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

”Srbija se 1914. godine suočila sa gotovo potpunim uništenjem, ali je zahvaljujući herojskim delima srpske vojske i naroda, uprkos ogromnoj patnji, na kraju izašla kao pobednik. Današnjim okupljanjem, projekcijom filma i prigodnim predavanjem želimo da podsetimo na herojstvo i žrtve srpskog naroda, ali i važnost opstanka i života”, izjavila je na otvaranju manifestacije ambasadorka Aleksandra Đurović. Ambasadorka je istakla i značaj žena u ratu, činjenicu da je predsednik SAD Vudro Vilson naredio da se na Beloj kući zavijori srpska zastava kao prva inostrana zastava u istoriji tog zdanja, iz poštovanja prema herojstvu srpskog naroda, ali i sadašnje izuzetne odnose Srbije i Mađarske.

Počasni predsednik Adligata, putopisac i advokat Viktor Lazić, održao je predavanje „Srpska štampa i izdavaštvo u Prvom svetskom ratu“ i prikazao izložbu retkih srpskih ratnih izdanja štampanih na Krfu, Solunu, Bizerti, Ženevi i Parizu. Načelnica za međunarodne odnose Adligata, diplomata u penziji Aneta Đermanović, održala je predavanje o jednom od najznačajnijih srpskih ratnih diplomata, Milenku Vesniću (1863–1921), čije je angažovanje značajno doprinelo podršci Amerike i Francuske srpskoj vojsci. Vesnić je samo u Americi, usred rata, za dva meseca održao pedeset govora i predavanja o Srbiji. Gospođa Đermanović je govorila i o deci srpskih intelektualaca koji su u rat krenuli u okviru đačkog bataljona.

Lazić je na predavanju istakao nadljudske napore srpske vojske i naroda, koji se ogledaju i u tome da su iza prve linije fronta štampali stotine knjiga i brojeva novina.

„Srpska vlada štampala je na Krfu Ustav i zakone i tako upravljala vojskom i narodom. Svakodnevno su izdavane Srpske novine, zapravo službeni glasnik. Tako se potvrđivalo postojanje države i u egzilu. Prevođena su dela ruske i francuske klasične književnosti, zajedno sa srpskim klasicima i narodnom poezijom, koja su se distribuirala i čitala u rovovima. Izdavana su i ratna uputstva i vojni izveštaji, sa zabranom da se iznose na prvu liniju fronta. Od poezije do romana, od prevoda indijskog nobelovca Tagore do Gi de Mopasana, knjige su bile temelj borbe i opstanka našeg naroda u izbeglištvu. Impresivan je broj, kvalitet i vrsta štampe naših vojnika i civila na Krfu, u Solunu, Bizerti. Knjiga nas je održala, njojzi hvala”, rekao je Viktor Lazić i istakao da su trideset dve knjige prikazane na izložbi digitalizovane zahvaljujući Narodnoj biblioteci Velike Britanije i Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i zaštićene kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

U Tekelijanumu je ovim povodom prikazan i film „Golgota Srbije“, najbolji dokumentarni film snimljen u Kraljevini Jugoslaviji. Film dočarava celokupno kretanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu sa izvanrednim snimcima Stevana Miškovića, nastalim uz podršku ministra vojske, generala Stevana Hadžića. Posebno su upečatljive scene prelaska preko Albanije 1915. godine, teške situacije na Krfu i Vidu, života u okupiranoj Srbiji, proboja Solunskog fronta i oslobođenja Niša i Beograda.

Prikazana je i poštanska marka koju je Pošta Srbije objavila povodom 110. godišnjice početka Prvog svetskog rata, sa spomenikom Neznanom junaku na Avali, uz fotografije ratnika i ratnih dnevnika iz fondova Adligata.

Pored ambasadorke, publici se obratila i ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, koja je pomenula i ulogu svog oca u beleženju sećanja solunskih veterana za naredne generacije, uz reči Momčila Gavrića: „Nemojte da bude da smo zalud peške prelazili Albaniju.“

Svečanosti su prisustvovali vladika mitropolit budimski i temišvarski gospodin Lukijan, ambasadorka Bosne i Hercegovine gospođa Gutić-Bjelica, predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj gospođa Lastić, predstavnici institucija srpske zajednice u Mađarskoj, direktorka, profesori i đaci srpske škole u Budimpešti „Nikola Tesla“, čiji je hor izveo najpoznatije pesme iz Prvog svetskog rata: „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“…

Ambasadorka Aleksandra Đurović ovom prilikom istakla je i sadašnje izuzetne odnose Mađarske i Srbije: „Mađarska je primer kako se upornim i stalnim prevazilaženjem sećanja na momente kada smo bili na različitim stranama mogu postići veoma dobri odnosi uz uvažavanje zajedničkih političkih i ekonomskih interesa, pre svega razumevanjem i povezivanjem, čuvanjem identiteta, kulturnog i crkvenog nasleđa oba naroda. Međuopšta podrška dve zemlje posebno je značajna u vremenima kada se nad Evropom nadvija taman oblak, a istorija uči da mir mora da se sačuva po svaku cenu.“

Delegaciju Adligata u Budimpešti primili su vladika mitropolit budimski i temišvarski Lukijan i predsednica srpske zajednice u Mađarskoj gospođa Jovanka Lastić.