132 godine srpsko-japanskih bilateralnih odnosa
BEOGRAD - Nakon što je na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbija priznata kao nezavisna kraljevina, prva zvanična korespondencija između dve zemlje odigrala se 1882. godine. Srpski kralj Milan Obrenović obratio se tadašnjem japanskom caru i velikom reformatoru Meiđi, obaveštavajući ga o svom krunisanju i međunarodnom priznanju Srbije. U odgovoru cara Meiđija Japan je priznao Srbiju kao nezavisnu državu.
Na taj način formalno su uspostavljeni odnosi dve monarhije i započeta zvanična diplomatska korespondencija između dve suverene države. Prošlo je 132 godine od razmene pisama vladara Kraljevine Srbije i Carevine Japana.
Diplomatski odnosi sa Japanom danas se odvijaju u oblasti politike i ekonomije, kao i u kulturnoj i prosvetnoj razmeni. Republika Srbija i Japan održavaju diplomatske odnose na ambasadorskom nivou. Republika Srbija ima ambasadu u Tokiju, a Japan ambasadu u Beogradu.
U proteklih sedamnaest godina bilateralna ekonomska saradnja se odvijala na bazi robne razmene ali je poslednjih godina učinjen napredak u promovisanju bilateralnih ekonomskih odnosa.
Japan je jedan od najznačajnijih donatora u našoj zemlji. Bespovratna pomoć Japana obuhvata donacije medicinskim, obrazovnim i kulturnim institucijama, ekonomsku i tehničku pomoć. Kulturno-prosvetna saradnja Srbije i Japana odvija se na osnovu Sporazuma o kulturnoj i obrazovnoj saradnji dve zemlje, zaključenog 1968. godine. Trenutno su na snazi 24 bilateralna ugovora od kojih četiri predstavljaju osnov ukupne bilateralne saradnje: Ugovor o trgovini i plovidbi iz 1959, Sporazum o kulturnoj saradnji između SFRJ i Japana iz 1968, Sporazum o saradnji u oblasti nauke i tehnologije iz 1981. i Sporazum o tehničkoj saradnji iz 2005. godine.
U vezi ekonomske saradnje, dosadašnja japanska pomoć Srbiji dostigla je vrednost od 460 miliona evra. Najčuveniji primer ove pomoći jesu japanski autobusi gradskog prevoza koji voze beograđane više od deset godina. A jedini uslov ove donacije od 17 miliona evra – da se vozila redovno održavaju! Svakog dana žuti autobusi prevezu više od 200.000 putnika.
Od japanskih direktnih investicija u Srbiji, tu postoje tri najveće: na prvom mestu je ulaganje JTI („Japan Tobacco International“) u fabriku u Senti, koja je počela sa radom 2006. godine. Potom je „Asahi Beer Co.“ zajedno sa korporacijom „Micui“ partnerski investirao u „Altek“, fabriku za proizvodnju dodataka u ishrani na bazi kvasca u Senti. A tu je i „Panasonik“, koji je u Svilajncu otvorio fabriku 2010. godine.
Od 1. maja 2011. godine ukinuta je obaveza dobijanja vize za kratak boravak (do 90 dana) za državljane Republike Srbije. Od tog datuma državljani Republike Srbije koji putuju u Japan radi turizma, poslovnog putovanja, posete rođacima ili poznanicima, ili učešća na sportskim takmičenjima bez posebnog honorara, mogu boraviti u Japanu do 90 dana bez vize.
U toku je poseta višeg japanskog zamenika ministra za vanredne situacije, Nj.e.g. Jasutoši Nišimure, 9. jula, koji dolazi sa ciljem da se na licu mesta upozna sa posledicama majskih poplava, a sve pred predstojeću donatorsku konferenciju za otklanjanje posledica poplava u Srbiji i BiH, koja će se 16. jula održati u Briselu.
