132 године српско-јапанских билатералних односа
БЕОГРАД - Након што је на Берлинском конгресу 1878. године Србија призната као независна краљевина, прва званична кореспонденција између две земље одиграла се 1882. године. Српски краљ Милан Обреновић обратио се тадашњем јапанском цару и великом реформатору Меиђи, обавештавајући га о свом крунисању и међународном признању Србије. У одговору цара Меиђија Јапан је признао Србију као независну државу.
На тај начин формално су успостављени односи две монархије и започета званична дипломатска кореспонденција између две суверене државе. Прошло је 132 године од размене писама владара Краљевине Србије и Царевине Јапана.
Дипломатски односи са Јапаном данас се одвијају у области политике и економије, као и у културној и просветној размени. Република Србија и Јапан одржавају дипломатске односе на амбасадорском нивоу. Република Србија има амбасаду у Токију, а Јапан амбасаду у Београду.
У протеклих седамнаест година билатерална економска сарадња се одвијала на бази робне размене али је последњих година учињен напредак у промовисању билатералних економских односа.
Јапан је један од најзначајнијих донатора у нашој земљи. Бесповратна помоћ Јапана обухвата донације медицинским, образовним и културним институцијама, економску и техничку помоћ. Културно-просветна сарадња Србије и Јапана одвија се на основу Споразума о културној и образовној сарадњи две земље, закљученог 1968. године. Тренутно су на снази 24 билатерална уговора од којих четири представљају основ укупне билатералне сарадње: Уговор о трговини и пловидби из 1959, Споразум о културној сарадњи између СФРЈ и Јапана из 1968, Споразум о сарадњи у области науке и технологије из 1981. и Споразум о техничкој сарадњи из 2005. године.
У вези економске сарадње, досадашња јапанска помоћ Србији достигла је вредност од 460 милиона евра. Најчувенији пример ове помоћи јесу јапански аутобуси градског превоза који возе београђане више од десет година. А једини услов ове донације од 17 милиона евра – да се возила редовно одржавају! Сваког дана жути аутобуси превезу више од 200.000 путника.
Од јапанских директних инвестиција у Србији, ту постоје три највеће: на првом месту је улагање ЈТИ („Јапан Tobacco Интернатионал“) у фабрику у Сенти, која је почела са радом 2006. године. Потом је „Асахи Беер Цо.“ заједно са корпорацијом „Мицуи“ партнерски инвестирао у „Алтек“, фабрику за производњу додатака у исхрани на бази квасца у Сенти. А ту је и „Панасоник“, који је у Свилајнцу отворио фабрику 2010. године.
Од 1. маја 2011. године укинута је обавеза добијања визе за кратак боравак (до 90 дана) за држављане Републике Србије. Од тог датума држављани Републике Србије који путују у Јапан ради туризма, пословног путовања, посете рођацима или познаницима, или учешћа на спортским такмичењима без посебног хонорара, могу боравити у Јапану до 90 дана без визе.
У току је посета вишег јапанског заменика министра за ванредне ситуације, Њ.е.г. Јасутоши Нишимуре, 9. јула, који долази са циљем да се на лицу места упозна са последицама мајских поплава, а све пред предстојећу донаторску конференцију за отклањање последица поплава у Србији и БиХ, која ће се 16. јула одржати у Бриселу.
