20 tipova putnika u GSP (drugi deo)

Validatori ''na leru''

Oni su na prvi pogled uredni putnici, na koje bi tete sa čokoladicama bile ponosne. Pre nego koraknu, oni već imaju spremnu plavu karticu, koja mnogo obećava. Mesto do validatora je njihovo, po svaku cenu, a drže monopol i nad šipkom na koju je nasađen ovaj, njima najdraži uređaj. Kada dođu ''super ridže'', onda nastaje drama.

Oni vešto sačekaju najbolji dramski trenutak, i kada se oči u oči susretnu sa kontrolorom, snimak se usporava, ruka kreće, aparat se budi, kontrolor se zadovoljno smeška, a onda, kao prasak, na  razočarenje poštenog dela autobusa, čuje se čuveno – NEMATE DOVOLJNO KREDITA.

Validator ''na leru'' se tada ubaci u ulogu studenta iz bosanske provincije, koji je krenuo da pozove staru majku u Bihaću na njen imendan, ali je shvatio da to nije moguće. Onda počne da krivi sebe što je poslednji dinar dao na kiflu, i proklinje svoj pun trbuh. To mu pomaže da odglumi krivicu Antigone pred belim okolovratnicima.  A i kod kontrolora izazove samilost.

Moralisti

Postoje dve vrste. Prvu najbolje možete upoznati u situaciji kada validator ''na leru'' izvodi svoju tačku. Ozlojeđeni što su loši glumci, i redovne platiše, kreću u pridiku

- Za drogu i za internet imate pare, a ovamo bi da se vozite besplatno. Pa gde to ima recite mi. Uzmete li tako hleb u prodavnici a da ne platite? Sramota!

Oni drugi su ipak uz raju sirotinju.

- Sklonite se detetu sa kičme ( dete obično ima trideset i kusur), nemamo ni za leb a kamoli za karte. Pogledajte kako se vozimo, ko krompiri. Ko si ti da mu tražiš ličnu kartu, ti nemaš status ''zvaničnog lica'' (a gde je pečat stajl?)

Politički komentatori

Oni su vrsta putnika koji svoje stavove vrlo jasno i ničim izazvani ispoljavaju glasno. Obično postoji jedna glavna žrtva, koju lobuju i koja ako je pristojna mora na 15 sekundi održati kontakt sa očima oratora, a ostalo vreme klimati glavom.

Gledanje kroz prozor ne pomaže (provereno) jer je i on svestan da se pored njegovog naklapanja ne može formirati druga misao u glavi. Ako se neko drzne, i skloni pogled, obično se onda ruši fizička barijera ( drmanje ramena) kako bi se pažnja vratila na okorelog patriotu i glavnog zastupnika teze da je omladina kvarna i nikakva.  ''U njegovo vreme...oni su gradili...oni su radili...dizali revolucije''. Kad se pomene Zapad, očekuj kišicu pljuvačke, a kad se pomene Majka Rusija, može doći i do zagrljaja i razmene telesne tečnosti. Ukoliko je u pitanju punija starija osoba, miris njegove ideologije osećaćete na sebi ceo dan.

Lažni kontrolori

Celog leta unosili su zabunu u jadne napaćene putnike GSP-a. Njihov greh je što imaju u ormanu, a tog jutra i obuku belu pamučnu majicu sa kragnom. Oni koji još pri tom nose crne tablete, fatalna su pojava za poštene švercere, i vrlo često izazivaju stampeda na stanicama. Onda se zamisle, i kad budu sigurni da se tog jutra jesu istuširali, nasmeju se sebi i svom bleskastom izboru odeće.

-Ah, kakva slučajnost, ah ludi ja!

Ostaje još neka preplašena duša, pripijena uz vrata, koja ga nije spazila na vreme. Dok napaćena duša drhti, i čeka da se vrata otvore, a stanica, ko za inat kao satima daleko, lažni kontrolor tada počinje da oseća istinsko kajanje i grižu savesti zbog izbora odeća.

Panični zatvarači prozora

Znaćete da su unutra po zamagljenom staklu na kom piše SOS. Ako već morate da uđete, jer uveliko kasnite na posao, znajte da vam niko ne garantuje da ćete tamo i stići. Princip je sledeći: ludom čoveku padne na pamet da, pošto milion duša skapava i vapi za kiseonikom, skromno i neprimetno odškrine prozor. Detektor paničara oseti da najveći neprijatelj - promaja, pokušava kao duh da se uvuče u prenatrpano vozilo. Nalet svežeg vazduha udara mu u grlo, od kojeg već ima zagnojene krajnike, koči mu vrat i leđa i odjednom čudno diše. Kao davljenik dok svež vazduh ispunjava njegova pluća, viče na sve oko sebe i upozorava ostale davljenike, da od smrada niko nije umro, a da promaja kosi gore od ebole. Uvek su pobednici, jer pola putnika popada poput muva, a druga, ako je ostala pri svesti, već sa sledeće stanice gleda zamagljeni autobus kao odmiče i nestaje u magli.

Nastaviće se...